Текија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje dupliranih poziva |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 4:
У почетку су дервиши обављали своје обреде у споредним деловима [[џамија|џамије]], које су се звали арапским именом »завије« или »рибâт«, да би се касније за ове потребе успоставиле посебне установе које су се назвале текијама.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}} У саставу текије је овећа просторија за заједничке обреде (''семахана'') унутар које је у зиду смештен и [[михраб]] за заједничко боголсужење; стан чувара или главног [[дервиш]]а (''шејха''), и за остале дервише (''рибит''), за подучавање (''медреса''), понекад са (''мусафирханом'') —
просторијом за путнике-намернике у већим текијама, и јавном добротворном кухињом (''имарет''). Поред текије се налази и [[турбе (маузолеј)|турбе]], као и мање гробље за угледније дервише. Дервиши бораве у текији тачно одређене дане у недељи и години, и у том смислу она никако није истоветна са [[
Најпознатије текије на југословенским просторима биле су у [[Скопље|Скопљу]], [[Тетово|Тетову]] ([[Харабати Бабина текија]]), [[Хаџи-Синанова текија|Хаџи-Синанова]] у [[Сарајево|Сарајеву]] и текија на врелу реке [[Буна (река)|Буне]] код [[Мостар]]а.
<ref>{{cite book| first = Текија| title = Tekija / Aleksandrina Cermanović-Kuzmanović, Aleksandar Jovanović ; Chefredakteure Miloje Vasić, Tatjana Cvjetićanin i Miroslav Lazić ; [Übersetzung Jasna Veljanovski, Rosemarie Đukić]| publisher = Belgrade : Archäologisches Institut : Nationalmuseum : Zentrum für archäologische Untersuchungen, 2004 (Beograd : Čigoja)|isbn=978-86-80093-27-7 (broš.)}}</ref> Прву текију у Босни и Херцеговини је, према наводима професора [[Алија Бејтић|Алије Бејтића]], [[1462]]. године подигао [[Гази Иса-бег]] у Сарајеву на данашњој [[Бентбаша|Бембаши]], и била је изграђена од ћерпича и дрвета. У путописима [[Евлија Челебија|Евлије Челебије]] из средине [[17. век]]а се наводи да је у овом граду било четрдесет и седам места где се састају дервиши.{{sfn|Bejtić|1953|pp=252}} Исламска заједница у БиХ је 1952. године забранила рад свих текија у БиХ{{sfn|Bejtić|1953|pp=253}}, да би либерализацијом слободе вероисповети у Југославији крајем 80-их година прошлог века рад неких дервишких редова био обновљен или ново отпочен.{{sfn|Henig|2015|pp=137}}
== Референце ==
{{reflist|
== Литература ==
Ред 16:
* {{cite journal | last = Bejtić| first = Alija| authorlink = Alija Bejtić| year = 1953| url = https://www.scribd.com/document/201623833/Prilozi-Za-Orijentalnu-Filologiju-1952-53| title = Spomenici osmanlijske arhitekture u Bosni i Hercegovini| journal = Prilozi za orijentalnu filologiju| volume = III—IV/1952-53| ref = harv|pages= 229—297}} {{COBISS|ID=89151498}}
* {{cite journal | last = Henig| first = David| authorlink = |year=2015| url = https://www.academia.edu/9937257/Contested_Choreographies_of_Sacred_Spaces_in_Muslim_Bosnia_In_Choreographies_of_Shared_Sacred_Sites_Religion_and_Conflict_Resolution_edited_by_Elazar_Barkan_and_Karen_Barkey._New_York_Columbia_University_Press._Pp._130-160| title = Contested choreographies of sacred sites in muslim Bosnia| journal = ''poglavlje u knjizi'' Choreographies of shared sacred spaces : Religion, Politics, and Conflict Resolution ''(ur. Elazar Barkan & Karen Barkey)''| publisher = Columbia University Press| location = New York|language=en| volume = | ref = harv|pages=130—160}}
* {{cite journal| ref = harv|
{{refend}}
| |||