Миофибрил — разлика између измена

'''Мишићно влаканце''' или '''миофибрил''' ({{јез-лат|myiofibrillae}}) је основна функционална јединица [[мишићно ткиво|мишићне]] [[ћелија|ћелије]]. То је посебно диференцирани, контрактилни део [[цитоплазма|саркоплазме]] [[миоцит]]а, који има кончасту структуру и дијаметар 1-2 -{µm}-.<ref name="r15">{{cite book |author1 last1 =Марија Михаљ |author2 first1 = Марија | last2 =Даница Обрадовић | first2 = Даница |title=Општа анатомија |location=Нови Сад |year=2000 |id=86-489-0276-2}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref> Мишићна влаканца су постављена паралелно дужој осовини [[ћелија|ћелије]] и показују тенденцију груписања у снопове, који се називају Конхајмова поља.<ref>{{Cite book |author1=З. Анђелковић |author2=Љ. Сомер |author3=М. Перовић |author4=В. Аврамовић |author5=Љ. Миленкова |author6=Н. Костовска |author7=А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |idisbn=ISBN 978-86-7434-003-5}}</ref> У њиховој изградњи учествује око 1500 миозинских (дебелих) и 3000 актинских (танких) филамената. То су велики полимеризовани [[протеин]]ски [[молекул]]и.<ref name="VoetBiochemistry3rd">{{VoetBiochemistry3rd}}</ref>

[[Актински филаменти|Актински]] и [[миозински филаменти]] се једним делом преклапају и тако узрокују попречну испруганост. Светле пруге миофибрила садрже само актинске филаменте и називају се И-пруге, јер су изотропне за поларизовану светлост. Тамне пруге садрже миозинске и крајеве актинских филамената. Оне се означавају као А-пруге, јер су анизотропне за поларизовану светлост. У средини тамне пруге налази се Х-пруга (Хенсенова мембрана) која садржи само дебеле филаменте. Крајеви актинских филамената су причвршћени за тзв. З-диск, а део миофибрила (односно читавог [[мишићно ткиво|мишићног]] влакна) који се налази између два З-диска се назива ''саркомера''.<ref>{{Cite book |author1 last = Guyton| first = Arthur C.| Guytonlast2 = Hall|author2 first2 = John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |idisbn=ISBN 978-86-387-0599-3}}</ref>

{{reflist|230em}}

* {{Cite book | ref= harv|author1 last = Guyton| first = Arthur C.| Guytonlast2 = Hall|author2 first2 = John E. Hall |title=Медицинска физиологија,|issue=IX издање |publisher=Савремена администрација |location=Београд |year=1999 |idisbn=ISBN 978-86-387-0599-3}}

* {{Cite book | ref= harv|author1=З. Анђелковић |author2=Љ. Сомер |author3=М. Перовић |author4=В. Аврамовић |author5=Љ. Миленкова |author6=Н. Костовска |author7=А. Петровић |title=Хистолошка грађа органа |issue=I издање |publisher=Бонафидес |location=Ниш |year=2001 |idisbn=ISBN 978-86-7434-003-5}}