На уранку — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: обликујем ISBN |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 1:
[[Датотека:Stanislav Binički Na Uranku.jpg|мини|Плакат 7. извођења опере "На уранку"]]
Опера „На уранку“ је музичко-сценско дело српског композитора [[Станислав Бинички|Станислава Биничког]]. Оперски либрето написао је српски писац [[Бранислав Нушић]]. Опера „На уранку“ премијерно је изведена 1903. године и представља прву оперу у историји српске уметничке музике.
== Од комада са певањем до прве српске опере ==
Почетком 19. века Србија је још била под турском влашћу, без државе и институција и без икаквог изгледа да ће се стање ускоро променити. У таквој клими развој културе је био потпуно немогућ. Ово стање промениће се добијањем Хатишерифа 1830. године чиме је Србија добила темеље своје државности. Међутим, стицањем државности тек су се створили услови за почетак развоја свих пора грађанског друштва. Грађански слој је тек требало да се формира, и да затим усваја обрасце грађанског понашања и развијања културних потреба. Разумљиво је да у таквој друштвеној клими појава и прихватање опере није било могуће и проћи ће неколико деценија док српска публика није постала зрела за перцепцију оперских дела. У том међупростору од стварања државе, отварања првих позоришта и рађања прве српске опере комад са певањем показао се као згодна музичко-сценска форма да се публика припреми и за сериознија дела овакве врсте. Комад са певањем суверено је владао српском позоришном сценом дуж већег дела 19. века, као и прве три деценије 20. века, поставши аутохтона културна творевина српског поднебља.<ref>{{cite journal |last=Стокин|first=Милорад |title = Утицај позоришне музике на рађање прве српске опере |journal=Театрон |
== Прва српска опера "На уранку" ==
[[Датотека:Stanislav Binički.jpg|мини|Станислав Бинички, композитор опере "На уранку"]]
[[Датотека:Branislav Nušić.jpg|мини|Бранислав Нушић, аутор оперског либрета]]
Све озбиљнији драмски репертоар захтевао је временом да спрега музике и драмског израза буде што уравнотеженија. Природан, разноврстан и равномеран развој комада са певањем условио је појаву првих покушаја да Срби створе своју прву оперу, до чега је коначно и дошло на самом почетку 20. века, времену изузетно плодном за српску културу. У том смислу, прва српска опера „На уранку“ била је природно надовезивање на све озбиљнији музички језик који је свој пун развитак досегао у комадима са певањем. Све до краја 19. века, комади са певањем остају окосница репертоара [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]], иако композитори све више гаје тенденције ка озбиљнијем музичком изражавању.<ref>{{cite book|last=Веселиновић-Хофман |first=Мирјана |title = Историја српске музике : српска музика и европско музичко наслеђе |year=2007|publisher=Завод за уџбенике |location=Београд}}</ref> Иако су композитори тога времена увелико размишљали о стварању прве српске опере, први покушаји јавили су се неколико деценија раније
Позоришни плакати из друге половине 1903. године сведоче о великом присуству оперске и вокално-инструменталне музике великих светских композитора. Позоришни оркестар на челу са диригентом Петром Крстићем, паузе између чинова попуњавао је одломцима, увертирама, портпурима из опера Бизеа, Гуноа и Вердија док је на самом почетку ове сезоне изведен целовечерњи концерт са делима Бетовена, Грига, Менделсона, Леонкавала, а у другом делу изведена је цела Моцартова Симфонија ''Јупитер''. Био је ово велики одскок за целокупан ансамбл „музичке гране“ позоришта, којим је публици доказано да је постао зрео за извођење сериознијих дела. Публика је у исто време постала зрела за разумевање оваквих дела, али и свесна да не може бити аутентичне музичке културе једног народа без дела домаћих композитора.<ref>{{cite book|last=Матовић|first=Ана |title = Српска музичка сцена : зборник радова са научног скупа одржаног од 15. до 18. децембра 1993. године поводом 125. годишњице Народног позоришта |year=1993}}</ref>
Опера „На Уранку“ настала је из сарадње композитора и диригента Станислава Биничког и драмског писца Бранислава Нушића. Њихова ранија сарадња везана је за покушаје да се публици Народног позоришта у Београду прикаже нешто другачије, оригинално и блискије опери кроз дело ''Љиљан и оморика'' из 1900. године. Недуго након ове сарадње почињу рад на опери „На уранку“. Сиже опере није није настао на основу већ написане драме, већ да је Бранислав Нушић наменски написао оперски либрето, ослањајући се на сугестије Биничког, како би текст што природније одговарао музици.<ref name="automatski generisano1">{{cite book|last=Стевановић|first=Јелица |title = На уранку : сто година од првог извођења |year=2003|publisher=Народно позориште |location=Београд |
Опера ''На уранку'' премијерно је изведена 20. децембра 1903. године на сцени Народног позоришта у Београду, док је увертира изведена пар месеци раније на једном концерту заједно са „Скерцом“ Петра Крстића. Иако је веристички утицај примаран, ова опера је заправо синтеза веризма и традиционалне опере са елеменатима српског фолклора уз додатке оријенталног призвука, а у сврху карактеризације ликова и колорисања амбијента. Бинички је имао у виду да прва српска опера мора имати не само сиже који ће се одвијати у амбијенту српског села, већ да и музика мора дочарати тај амбијент.
Опера у складу са веристичким утицајем има трагичан и крвав расплет. Написана је у једном чину, а премијерним извођењем дириговао је сам Станислав Бинички. Главне улоге тумачили су брачни пар [[Султана Цијукова-Савић|Султана Цијукова]] и Жарко Савић. Без обзира што се опера ослањала на успеле европске узоре, она је потпуно одговарала српском духу, са неизоставним оријенталним елементима, док је у појединим сегментима Станислав Бинички изнедрио чист српски национални стил у музици. Премијера прве српске опере један је од најзначајнијих момената у историји српске националне музике, али, нажалост, данас не располажемо са много оригиналних извора који би нам дали пунију слику како је протекла праизведба прве српске опере, а у годинама које су уследиле није остао сачуван ни оригинални плакат. Опера је написана у духу оперског веризма
Након првих представа критика је имала саме похвале за ово дело, потпуно имајући у виду отежавајуће околоности да музички ансамбл мора да се саставља из свих расположивих оркестара и музичких друштава које је престоница у том тренутку имала. Можда је најбољи приказ Биничковог прегалаштва дао сам Нушић:
Ред 36:
== Литература ==
* {{Cite book| ref = harv | last=Тимотијевић|first=Мирослав |title = Таковски устанак - српске Цвети : о јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе |year=2012|publisher=Историјски музеј Србије : Филозофски факултет |location=Београд}}
== Спољашње везе ==
|