'''Пензија''' или '''мировина''' је месечна новчана накнада и друге бенефиције на које [[индивидуа|појединац]] стиче право по основу осигурања за случај старости, инвалидности и смрти, а под условима утврђеним [[закон]]ом.<ref>Група аутора, 1976. Популарна енциклопедија. БИГЗ: Београд.</ref> Пензије се исплаћују и постхумно у [[случај]]евима када наследници и друге материјално зависне [[особа|особе]] нису у стању да се самостално издржавају. Тако да у зависности од услова под којима је стечена, пензија може бити '''старосна''', '''инвалидска''' или '''породична'''. Традиционално, пензијски фонд је у домену државних издатака, али се [[либерализација|либерализацијом]] [[тржиште|тржишта]] услуга све више укључују приватни [[фонд]]ови [[осигурање|осигурања]].<ref>Део овог чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „[[Речник социјалног рада]]“ уз одобрење аутора.</ref> Ово у ствари значи да особа уплаћује извесну [[сума|суму]] [[новац|новца]] током свог радног [[стаж]]а, а онда, када оде у пензију добија материјалну надокнаду на основу тих доприноса. Постоје и случајеви, као у [[Аустралија|Аустралији]], на пример, да сви грађани који напуне одређени број [[година]] стичу право на пензију. [[Немачка]] је иначе прва [[земља]] која је увела старосну пензију [[1889]]. године.
Особе које посједују право на пензију, називају се '''пензионери'''. Осим новчане надокнаде, пензионери могу имати и друге [[повластица|повластице]], као што је, на пример, право на мању [[цена|цену]] возних карата у [[градски превоз|градском превозу]].<ref>Дипре, Б. (2007) Школска енциклопедија: Оксфорд. Књига-комерц: Београд. {{ISBNpage|year=|isbn=978-86-7712-199-0|pages=}}.</ref>
