Подвилична жлезда — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: обликујем ISBN
м →‎top: претварање ISBN веза у шаблон
Ред 1:
[[Датотека:Illu quiz hn 02.jpg|мини|десно|250п|[[Пљувачне жлезде]]:</br><div style="font-size:90%">''1 - [[доушна жлезда|паротидна]] 2 - [[подвилична жлезда|подвилична]] 3 - [[подјезична жлезда|подјезична]]''</div>]]
[[Датотека:Gray1026.png|мини|десно|250п|Грађа жлезде]]
'''Подвилична жлезда''' ({{јез-лат|glandula submandibularis}}) је парна мешовита [[пљувачне жлезде|пљувачна жлезда]] која има претежно серозни карактер, односно лучи бистру, слабо вискозну [[пљувачка|пљувачку]]. Има неправилан облик, који се може упоредити са тространом призмом, и она скоро у целости испуњава коштано-мишићно-опнасту ложу (простор) испод [[доња вилица|доње вилице]]. Осим са зидовима ложе, она ступа у блиске односе и са суседним органима ([[лимфни судови|лимфним судовима]], [[вена]]ма, [[мишићно ткиво|мишићима]], [[живац|нервима]] и другим [[пљувачне жлезде|пљувачним жлездама]]).<ref name="r6"> Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“ ("Савремена администрација“ Београд 2000.) {{ISBN |978-86-387-0604-4}}</ref><ref name="Gray's Anatomy40th">{{Gray's Anatomy40th}}</ref>
 
Систем одводних канала жлезде је добро развијен, а прелазне цеви су јој незнатно краће у поређењу са [[доушна жлезда|паротидном жлездом]].<ref name="r3"> З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: „Хистолошка грађа органа“ ("Бонафидес“ Ниш 2001) {{ISBN |978-86-7434-003-5}}</ref> Главни изводни канал се назива подвилични или Вартонов канал ({{јез-лат|ductus submandibulare}}) и он полази из средине унутрашње стране жлезде. Дуг је 4-5 -{cm}-, пружа се унапред и унутра и заједно са [[подјезични живац|-{XII}- кранијалним живцем]] улази у подјезични предео и завршава се на поду [[усна дупља|усне дупље]]. Ту се излива заједно са каналом [[подјезична жлезда|подјезичне жлезде]] на врху -{''carunculae sublingualis''}-.<ref name="r6" />
 
У инервацији ове, као и других великих [[пљувачне жлезде|пљувачних жлезда]], учествује [[аутономни нервни систем|вегетативни нервни систем]] ([[симпатикус]] и [[парасимпатикус]]). Васкуларизација се остварује преко грана личне артерије, а венски судови су фацијална вена и вена пратиља [[подјезични живац|хипоглосног живца]].