Популација (биологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 193.221.196.72 (разговор) на последњу измену корисника Gmihail ознака: враћање |
м →top: претварање ISBN веза у шаблон |
||
Ред 2:
'''Популација''' је група јединки исте врсте која насељава одређени простор и могу међусобно да се размножавају дајући потомство. У природним условима ретко се могу наћи јединке које читав живот проводе изоловано. Све јединке једне [[врста (биологија)|врсте]], које насељавају једно [[станиште]], успостављају одређене међусобне односе и односе са спољашњом средином. Тако чине биолошки систем који се назива популација. Све биолошке врсте постоје у природи у облику популација, при чему је свака врста представљена одређеним бројем популација. Тако нпр., популацију представљају све јединке [[маслачак|маслачка]] на једној ливади, [[divlja svinja|дивље свиње]] у једној [[шума|шуми]] или [[слепи мишеви]] у једној пећини.
Популација је основна [[биологија|биолошка]] јединица групне променљивости – природни облик постојања практично свих врста живих бића и основна целина [[еволуција|еволуцијских]] процеса. Занемарујући ретке изузетке, популација се, у [[биологија|биолошком]] смислу, дефинише као просторно и временски ограничена група истоврсних [[организам]]а који су примарно повезани системом [[репродукција|репродукцијским]] односа. Потребно је, међутим, истакнути да у примени на извесне посебне примере ова општа дефиниција наилази на одређене потешкоће.<ref>Cavali-Sforza L. L., Bodmer W. F. (1999): The genetics of human populations. Dover PublicTIONS, Inc., Mineola, New York,. {{ISBN
Савремена наука популације описује са два основна полазишта – у [[биологија|биолошком]] и [[статистика|статистичком]] смислу. [[Биологија|Биолошки]] гледано, популација се може шватити као просторно и временски релативно јасно ограничен систем склапања репродуктивних веза. Уобичајено је да се такве групе [[јединка|јединки]] означавају термином ''[[локална популација]]''.<ref>Hadžiselimović R. (1986): Uvod u teoriju antropogeneze. Svjetlost, Sarajevo,. {{ISBN
Када је реч о [[човек|људским]] популацијама, с обзиром на степен затворености локалне популације, односно завичајне везаности и миграцијске активности становништва, постоје значајне разлике између сеоских (''руралних'') и градских (''урбаних'') средина. Тако, на пример, у различитим деловима света, сусрећу се готово апсолутно затворене руралне популације, тј. такве локалне популације у којима је огромна већина до сада регистрованих бракова склопљена међу особама исте завичајне припадности. Такве људске групе могу бити пример биолошки типичних популација. Истовремено, у урбаном [[становништво|становништву]] је веома тешко дефинирати границе локалне популације. Практично, она је дифузно уклопљена у систем популација одређених ужих и ширих региона. На тај начин постоји [[теорија|теоријска]] могућност одржавања репродуктивних веза међу свим деловима светског становништва, па се [[биологија|биолошки]] појам популације може односити и на целокупно [[Човек|човечанство]].<ref>Rischer C. E., Easton T. A. ( 19956): Focus on human biology. HarperCollins College Publishers, New York,. {{ISBN
У стандардном [[статистика|статистичком]] смислу, било која група случајно или селективно посматраних људи (проучавани [[узорак]]) може се назвати популацијом. Резултате таквих запажања и анализа треба, међутим, јасно разлучити од одговарајућих података [[репрезентација|репрезентативног]] карактера и, по могућности, повезати их са стварним или могућим стањем у природном систему репродуктивних односа. Како у биолошком тако и у статистичком смислу, под популацијом се подразумева и свјетско [[становништво]] у целини или у одређеним подручјима; (де)популацијом се, такође, означавају и процеси насељавања, односно расељавања посматраних региона и раста свеукупног човечанства или његових појединих делова.
|