Сан у црвеном павиљону — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
м →‎Преводи и пријем на Западу: претварање ISBN веза у шаблон
Ред 40:
Ток превода и књижевних студија на Западу је стално растао, потпомогнут повећаним степеном познавања кинеског језика. Превод на немачки језик из 1932. године аутора [[Franz Kuhn|Франца Куна]]<ref>''Der Traum Der Roten Kammer'' (Leipzig: Insel-verlag, 1932).</ref> био је базиран на скраћеној верзији. Превод ''Сна у црвеном павиљону'' аутора Флоренс и Исабле Макхју објављен 1958,<ref>(New York: Pantheon:. {{page|year=1958|isbn=978-0-8371-8113-4|pages=}}). Available at [[Open Library]] ([http://openlibrary.org/books/OL7107883M/The_dream_of_the_red_chamber link]).</ref> и каснија француска верзија Брамвела Ситона Бонсала, комплетирали су транслацију дела у 1950-тим, која је у данашње време доступна на вебу.<ref>{{cite web |url=http://lib.hku.hk/bonsall/hongloumeng/index1.html |title=Red Chamber Dream. Translation from Chinese by B.S. Bonsall |publisher=Lib.hku.hk |accessdate=10. 04. 2013 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130101114346/http://lib.hku.hk/bonsall/hongloumeng/index1.html |archive-date=01. 01. 2013 |url-status=dead |df= }}</ref> Критичар [[Anthony West (author)|Антони Вест]] писао је у часопису ''[[The New Yorker|Њујорчанин]]'' 1958. године да је ова новела за кинеску књижевност „попут оног што је рад ''[[Браћа Карамазови]]'' за руску и ''[[У трагању за изгубљеним временом]]'' за француску литературу”, и „да је то без сумље један од највећих романа у целокупној књижевности.”<ref name=newyorkerwest>{{cite journal|title=Through a Glass, Darkly|work=[[The New Yorker]]|last=West|first=Anthony|date=22. 11. 1958}}</ref> [[Kenneth Rexroth|Кенет Рексрот]] је у једном прегледу из 1958. године написао да Макхјуев превод, сврстава новелу међу „највеће радове прозне фикције у целокупној историји књижевности”, због његове „дубоке хуманости”.<ref>{{cite web|url=http://www.sas.upenn.edu/~traister/rexroth.html|title=The Chinese Classic Novel in Translation|last=Rexroth|first=Kenneth|publisher=[[University of Pennsylvania]] [[University of Pennsylvania School of Arts and Sciences|School of Arts and Sciences]], original from Kenneth Rexroth 1958}}</ref>
 
Први комплетни превод на енглески је објавио [[David Hawkes (Sinologist)|Дејвид Хокс]], неких век и по након првог енглеског превода. Хокс је већ био признати [[Redology|редолог]] и претходно је превео ''[[Chu Ci|Чу Ци]]'' кад му је издавачка кућа Пингвин класици предложила 1970. године да припреми превод који би могао привући читаоце на енглеском језику. Након што је оставио свој професорски положај, Хокс је објавио првих осамдесет поглавља у три књиге (1973, 1977, 1980).<ref name="obit">{{cite web|last=Gittings|first=John |url=https://www.theguardian.com/books/2009/aug/25/obituary-david-hawkes |title=Obituary for the Scholar and translator David Hawkes|work=[[The Guardian]] |date=25. 08. 2009 |accessdate=16. 07. 2011}}</ref> ''Прича о камену'' (-{''The Story of the Stone''}-) (1973–1980), првих осамдесет поглавља које је Хокс превео и задњих четрдесет које је превео [[John Minford|Џон Минфорд]] састоји се од пет томова, 2.339 страна стварног основног текста (не рачунајући предговор, уводе и апендиксе).<ref>([[Penguin Classics]] and Bloomington: Indiana University Press, five volumes, 1973–1980. {{ISBN |978-0-14-044293-9}}. {{ISBN |978-0-14-044326-4}}. {{ISBN |978-0-14-044370-7}}. {{ISBN |978-0-14-044371-4}}. {{page|year=|isbn=978-0-14-044372-1|pages=}}).</ref> Укупни број речи у овом издаљу енглеског превода Пингвин класика се процењује да је 845.000. Године 1980. у једном прегледу Хоксовог и Минфордовог превода објављеном у магазину ''[[Њујорк ривју оф букс]]'', [[Frederic Wakeman, Jr.|Фредерик Вејкман млађи]] описује новелу као „ремек-дело” и рад „књижевног генија”.<ref>{{cite journal|title=Review (Book review): The Genius of the Red Chamber|author=Wakeman Jr., Frederic|publisher=[[The New York Review of Books]]|date=12. 06. 1980}}</ref> Синтија Л. Ченаулт са [[University of Florida|Универзитета у Флориди]] је изјавила да је „''Сан'' признат као један од највише психолошки пенетрирајућих романа светске књижевности”.<ref>{{cite web|url=http://www.clas.ufl.edu/users/cchenna/DRC%20-%20syllabus%20S09.pdf|title=CHT 4111, "Dream of the Red Chamber"|last=Chennault|first=Cynthia|publisher=[[University of Florida]]}}</ref> Мајкл Ортофер са онлајн књижевног сајта ''[[Complete Review|Комплетни преглед]]'' проглашава ову новелу једном од неколико дела која се могу узети у обзир за наслов „књиге миленијума”, као и ретким књижевним комадом „у коме особа може у потпуности да изгуби себе”.<ref name=review>{{cite web|url=http://www.complete-review.com/reviews/orientalia/tsots.htm|title=The Story of the Stone (The Dream of the Red Chamber)|publisher=[[Complete review]]}}</ref>
 
Године 2014, један скраћени превод ''Сна'' аутора [[Lin Yutang|Лина Јутанга]] поново се појавио у јапанској литератури. Линов превод, око половине садржаја оригинала, се не сматра дословним.<ref>{{cite web|url=http://www.szdaily.com/content/2015-07/30/content_11999399.htm|title=Lin Yutang's 'Red Chamber Dream' discovered|first=|last=庄春雷|website=www.szdaily.com}}</ref>