'''Хуманизам''' (од {{јез-лат|humanitas}} — човјечност) филозофски је и етички став који наглашава вриједност и дјелатност људских бића, идивидуално и колективно, и потврђује њихову способност да побољшају своје животе кроз употребу разума и проницљивости, за разлику од слијепог праћења традиције и ауторитета или утапања у окрутност и бруталност.<ref name="What 2004">[[Nicolas Walter]]'s ''Humanism{{spaced ndash}}What's in the Word'' (London: [[Rationalist Press Association]], 1997 {{ISBN|0-301-97001-7}}) gives an account of the evolution of the meaning of the word ''humanism'' from the point of view of a modern secular humanist. A similar perspective, but somewhat less polemical, appears in [[Richard Norman]]'s ''On Humanism (Thinking in Action)'' (London: Routledge: 2004). For a historical and [[philological]]ly oriented view, see Vito Giustiniani's "Homo, Humanus, and the Meanings of Humanism", ''Journal of the History of Ideas'' 46: 2 (April–June 1985): 167–95.</ref> Термин је сковао 1808. године њемачки образовни реформатор и теолог [[Фридрих Имануел Нитамер|Фридрих Нитамер]]. Нитамер је желио да се у њемачко образовање уведу хуманистичке вриједности античке Грчке и Рима. Он је био лутерански теолог. Од 20. вијека, англофони хуманистички покрети су углавном били секуларни, док се данас хуманизам обично односи на нетеистички животни став усмјерен на људску дјелатност и захтијева да путем науке дође до схватања свијета, а не путем откровења од натпиродних извора.<ref>See for example the 2002 ''[[Amsterdam Declaration]]'' <http://iheu.org/humanism/the-amsterdam-declaration/> issued by the [[International Humanist and Ethical Union]]</ref><ref>The [[British Humanist Association]]'s [https://humanism.org.uk/humanism/ definition of Humanism]</ref>
