Цвећарство — разлика између измена

м
претварање ISBN веза у шаблон
Нема описа измене
м (претварање ISBN веза у шаблон)
 
== Предмет проучавања ==
Цвећарске културе укључују биљке отворених простора ([[перене]], [[Једногодишња биљка|једногодишње]] и [[Двогодишња биљка|двогодишње биљке]]), собне биљке, саксијске биљке (лончанице) и [[резани цвет]] (цвеће и пратеће зеленило). За разлику од [[Расадник (хортикултурни)|расадничке производње]] која се бави продукцијом [[садница]] дрвенастих биљака ([[Дрво|дрвећем]], [[Жбун|жбуњем]] и [[Лијана|пузавицама]]), цвећарство обухвата углавном зељасте биљке, мада се бави и малим бројем дрвенастих и полудрвенастих врста које су својим хабитусом, ниским растом, раскошним цветовима или техником гајења и размножавања сличне зељастим перенама. Такве су на пример [[Ружа|руже]], које, иако дрвенасте биљке, припадају цвећарству. Такође многе биљке које имају вредност за [[Фармација|фармацију]] истовремено су и декоративне ([[перуника]], [[божур]], [[Невен (биљка)|невен]]...). Биљке у посудама за ентеријере обухватају цветнодекоративне и лиснодекоративне биљке које су често дрвенасте биљке [[Тропи|тропских]] и [[Суптропска клима|суптропских]] подручја као што су [[фикус]]и, [[филодендрон]]и, [[палме]]... Поједине повртарске културе, као [[купус]], имају декоративне сорте које су предмет производње и примене преко цвећарства.<ref>Janick, J. (1986): Horticultural Science. Fourth edition. W. N. Freeman Company. New York</ref><ref name=mmm>Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN |978-86-7299-260-1}}</ref>
 
У Србији се цвећарство изучава на одсецима за хортикултуру и пејзажну архитектуру [[Шумарски факултет Универзитета у Београду|шумарског]] и пољопривредних факултета.
Индустрија резаног цвећа је посебна област цвећарства и [[технологија]] у овој области обухвата низ поступака којима се добија квалитетан и економичан производ уз оптималну продуктивност а то су размаци садње, орезивање (пинсирање), [[фертиригација]] итд. За овај сегмент цвећарства важно је и како постићи што већу трајност приозвода по брању, како складиштити, чувати и паковати, што је предмет изучавања постхарвест [[Физиологија|физиологије]].<ref>Мијановић, О. (1979): Цвећарство, први део (општи део, саксиске културе, резано цвеће у стакларама, саксијско цвеће). Шумарски факултет (скрипта)</ref>
 
Неке врсте цвећа се беру у природи за тржиште резаног цвећа, што није случај само код нас, већ и у [[Аустралија|Аустралији]] и [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]]<ref name=mmm>Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN |978-86-7299-260-1}}</ref>.
 
== Тренд ==
Развој, преко [[оплемењивање биљака|оплемењивања биљака]], и синтезе нових [[сорта|сорти]] је главна преокупација цвећарства данас. Потреба за новим [[таксон]]има у цвећарству је стална. Из извештаја Европске канцеларије за биљне сорте (CPVO -Community plant variety office) за 2008. годину види се да је у периоду 1999-2008 поднето око 15.500 захтева за регистрацију и заштиту сорти украсних биљака. Само у 2008. поднето је 1631 захтев што је убедљиво највише у поређењу са осталим групама биљака (агрикултурним биљкама, [[воће]]м и [[поврће]]м) и представља 54,2% од свих захтева. Руже и [[Хризантема|хризантеме]] од почетка рада CPVO су били најважнији таксони на основу података Канцеларије, а после њих [[Мушкатла|пеларгонијуми]], [[liliaceae|љиљани]], гербер и многи други, од године до године.<ref>http://www.cpvo.europa.eu/documents/Rapportannuel/AR2012_EN.pdf</ref><ref name=mmm>Грбић М. Марковић М. и Ђукић М. (2017): Цвећарство - сезонско цвеће. Универзитет у Београду, Београд {{ISBN |978-86-7299-260-1}}</ref>
 
== Референце ==
162.049

измена