Токугава Јошинобу — разлика између измена

На наговор оца, Шичимаро бива усвојен у једну споредну породицу Токугава клана (Хитоцубаши) да би имао бољу шансу у наслеђивању шогуната.<ref>{{harvnb|Takano||p=38}}</ref> Том приликом променио је име у Акимуне, а 1847. године постаје глава породице преузимајући име Јошинобу.<ref>{{harvnb|Takano||p=48}}</ref> Након што је тринаести шогун [[Токугава Ијесада]] преминуо, 1958. године, Јошинобу је био кандидован као потенцијални наследник.<ref>Borton, ''Japan's Modern Century''. стр. 40.</ref> Особе које су га подржавале, наглашавале су његове вештине и успехе у вођењу породице, међутим они који су га оспоравали, фракција коју је водио Ии Наосуке, имали су друге намере које су остварили постављајући свог кандидата Токугава Јошитомија, болешљивог дечака, на трон као четрнаестог Токугава шогуна [[Токугава Ијемочи|Ијемочија]].<ref>{{harvnb|Borton||pp=39–40}}</ref> Због те поделе, између франције која га је подржавала и фракције која је оспоравала настала је тз. [[Ансеи чистка]] где су сви неистомишљеници на неки начин одстрањени из политике. Јошинобу и други који су га подржавали, стављени су у кућни притвор,<ref>{{harvnb|Takano||pp=12–13}}</ref> а под принудом Јошинобу се повукао од управитељства над Хитоцубашијем.

[[Датотека:Tokugawa Yoshinobu organizing defenses at Osaka castle-2.jpg|thumbмини|300px|leftлево|Токугава Јошинобу организује одбрану царске палате 1864. године заједно са [[Мацудаира Катамори]]јем, током [[Кинмон инцидент]]а.]]

Период Ииеве доминације Токугава владе обележена је разним политичким превирањима и сплеткама. Након што је Ии убијен 1860. године, Јошинобу је враћен на позицију управитеља породице Хитоцубаши и 1862. године бива номинован да буде једна врста шогуновог старатеља (шогун кокен-шоку).<ref>Murray, ''Japan''. стр. 362; Kobiyama, ''Matsudaira Katamori no shōgai''. стр. 75; Bolitho, ''Collapse of the Tokugawa Bakufu''. стр. 9.</ref> У исто време двоје најближих савезника [[Мацудаира Јошинага]] и [[Мацудаира Катамори]], добили су високе позиције у влади. Први је постао шеф политичких послова<ref>{{harvnb|Kobiyama||p=75}}</ref>, док је други постао нека врста чувара (градоначелника) града [[Кјото|Кјота]] (Кјото шугошоку).<ref>{{harvnb|Takano||pp=132–133}}</ref> Њих двоје и Јошинобу предузеће значајне кораке да смире политичке немире у Кјоту, сакупљајући што је више могуће савезника како би обуздали снаге побуњеничког [[Чошу (феудална област)|округа Чошу]]. Они су били кључни људи у политичкој партији кобу-гаттаи која се залагала за помирење између шогуната и царског двора.<ref>{{harvnb|Kobiyama. стр. 84–87||pp=84—87}}; Totman. стр. 45; Takano. стр. 20.</ref>

[[Датотека:JulesBrunet.jpg|thumbмини|350px|Мисија француске војске у Јапану (1867–68), позване од стране Токугава Јошинобуа у покушају да модернизује војску, 1867. године]]

Бојећи се да ће под руком јаког и успешног владара шогунат наставити своју доминацију, самураји из области [[Сацума (феудална област)|Сацуме]], [[Чошу (феудална област)|Чошуа]] и [[Тоса (феудална област)|Тосе]] оформили су алијансу. Заједно под банером [[соно џои]] политике (Поштујмо цара, протерајмо варваре) ујединили су се страхом да би нови шогун био нека врста реинкарнације првог шогуна [[Токугава Ијејасу|Токугаве Ијејасуа]] који ће наставити да спутава владавину цара и спречити нови поредак у јапанској култури. Упркос непријатељству и другачијим погледима на будућност, направили су компромис у коме је област Тоса захтевала да пробају са мирнијим приступом. Тоса је предлагала да придобију Јошинобуа да добровољно да оставку без ратног крвоплолића тако што ће да оставе разне [[даимјо]]е у будућој влади па на тај начин неће драстично променити поредак владавине. Јаманоучи Тојонори, лорд Тосе, заједно са његовим саветником [[Гото Шоџиро]]м написали су петицију са тим захтевом.<ref name="b96">Beasley, ''The History of Modern Japan,'' pp. 96.</ref>

[[Датотека:Tokugawa Yoshinobu with rifle.jpg|thumbмини|270px|Токугава Јошинобу са пушком]]

[[Датотека:Yoshinobu Tokugawa 2.jpg|thumbмини|Токугава Јошинобу касније у животу]]

Јошинобу даје оставку 9. новембра 1867. године (званично десет дана касније) уступајући владајућу позицију цару.<ref>{{harvnb|Takano||p=256}}</ref>Одмах након тога прелази из [[Кјото|Кјота]] за [[Осака|Осаку]], али области Сацума и Чошу које јесу подржавале да нову владу чине неки од даимјоа, противиле су се идеји да Јошинобу буде њихов вођа.<ref name="b96"/> Због тога тајно прибављају едикт од цара који наређује смењивање Јошинобуа силом (који ће се касније испоставити лажним)<ref>Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. стр. 7–9.</ref> регрутовајући велики број војске Сацуме и Чошуа за Кјото.<ref name="b97">{{harvnb|Beasley||p=97}}</ref>Због тога је Јошинобу морао лично да оде до царског двора где су му ипак скинуте све титуле и поседства<ref>{{harvnb|Beasley. стр. ||pp=97}}; Yamakawa, ''Aizu Boshin Senshi''. стр. 148-151.</ref> без обзира што Јошинобу није испољавао ништа што би се могло класификовати као агресивно или побуњенички. Сви који су били против тога нису ни присуствовали овом догађају.<ref name="b97" /> Јошинобу се противио оваквом третману улажући писмо протеста царском двору<ref>{{harvnb|Totman. стр. ||pp=416}}. For a copy of the original text of the message, see Yamakawa. стр. 89–90.</ref> коју је требало да однесе његова фракција, снаге бившег бакуфуа, до двора.<ref>{{harvnb|Totman||p=417}}</ref>

Када је та војска дошла до врата Кјота, снаге [[Сацума (феудална област)|Сацума]] и Чошуа су им одбили улазак нападајући их, што доводи до битке на Тоба-Фушими, прве у тз. [[Бошин рат]]у.<ref>{{harvnb|Sasaki. стр. 23–24||pp=23—24}}; Bolitho. стр. 420–422.</ref> Мада је Токугавина војска имала предност у броју, Јошинобу је напустио своју војску и усред борбе побегао за Едо, када је схватио да је супротна страна подигла царски банер.<ref>{{harvnb|Kobiyama||p=124}}</ref> У Еду, покоравајући се царевој вољи, мирно предаје Едо замак 11. априла у руке противничке војске<ref>{{harvnb|Takano||p=267}}</ref><ref>{{Cite book|title=Tokyo, an administrative perspective|url=http://books.google.com/books?id=DoBzAAAAIAAJ|accessdate = 9. 04. 2011|year=1958|publisher=Tokyo Metropolitan Government|pages=21}}</ref> и тако спашава град од даље борбе и ратовања.

Пошто је остатак живота провео крајње мирно, Јошинобу се бавио разним хобијима попут [[Сликање|сликањемсликање]]м, [[лов]]ом, [[стреличарство]]м, [[Фотографија|фотографијом]] и [[Бициклизам|бициклизмом]].<ref>{{harvnb|Tokugawa||pp=136-138136–138}}</ref> Неке од фотографија које приказују каснији живот последњег шогуна су тек скоро приказане јавности захваљујући свом чукунунуку Токугава Јошимотоу.<ref>For an example of Yoshinobu's photography, see: Tokugawa Yoshitomo, ''Tokugawa Yoshinobu-ke e yōkoso''. стр. 73.</ref>

{{reflist|230em}}

* {{Cite book| ref = harv | title=Tokyo, an administrative perspective|url=http://books.google.com/books?id=DoBzAAAAIAAJ|accessdate = 9. 04. 2011|year=1958|publisher=Tokyo Metropolitan Government|pages=21}}

* {{citeCite book|author ref =[[ harv | last = Beasley | first = William G. Beasley|Beasley, authorlink = William G.]] Beasley|title=The modern history of Japan|url=|location=(New York|publisher=Praeger)|year=1963|id=}}

* {{citeCite book| ref = harv | last=Borton|first=Hugh|title=Japan's Modern Century|url=|location=(New York|publisher=The Ronald Press Company)|year=1955|id=}}

* {{citeCite book| ref = harv | author=[[William Elliot Griffis|Griffis, William Elliot]].|title=The Mikado: Institution and Person|url=|location=(Princeton|publisher=Princeton University Press)|year=1915|id=}}

* {{citeCite book| ref = harv | last=Rokurō|first=Kobiyama|title=Matsudaira Katamori no shōgai|url=|location=(Tokyo|publisher=Shin Jinbutsu Ōraisha)|year=2003|id=}}

* {{citeCite book| ref = harv | last=Murray|first=David|title=Japan|url=|location=(New York|publisher=G|year=1905|id=}}P. Putnam's Sons)..

* {{citeCite book| ref = harv | last=Suguru|first=Sasaki|title=Boshin sensō|url=|location=(Tokyo|publisher=Chūōkōron-shinsha)|year=1977|id=}}

* {{citeCite book|author ref = harv | last = Sims, | first = Richard L. |title=French Policy Towards the Bakufu and Meiji Japan, 1854–95|url=|location=(London|publisher=Routledge)|year=1998|id=}}

* {{citeCite book| ref = harv | author=Takano Kiyoshi 高野澄|title=Tokugawa Yoshinobu: kindai Nihon no enshutsusha|url=|location=德川慶喜 |publisher=近代日本の演出者|year=1997|id=}} (Tokyo: Nihon Hōsō Shuppan Kyōkai 日本放送出版協会)..

* {{citeCite book| ref = harv | author=Tokugawa Munefusa 徳川宗英|title=Tokugawa Yonhyaku-nen no naisho-banashi|url=|series=徳川四百年の内緒話 Vol|location=1. (Tokyo|publisher=Bungei-shunju)|year=2004|id=}}.

* {{citeCite book| ref = harv | author=Tokugawa Munefusa 徳川宗英|title=Tokugawa Yonhyaku-nen no naisho-banashi|url=|series=徳川四百年の内緒話 Vol|location=2|publisher=''Raibaru tekishō hen''|year=2004|id=}} (Tokyo: Bungei-shunju)..

* {{Cite book|author ref =[[ harv | last = Yoshitomo | first = Tokugawa | authorlink = Tokugawa Yoshitomo]] 徳川慶朝 |title=Tokugawa Yoshinobu-ke ni Yōkoso: Wagaya ni tsutawaru aisubeki "Saigo no Shogun" no Yokogao|location=徳川慶喜家にようこそわが家に伝わる愛すべき「最後の将軍」の横顔. (Tokyo|publisher=Bungei-shunju)|year=2003|id={{ISBNpage|year=|isbn=4-16-765680-9|pages=}}|pages=}}

* {{citeCite book| ref = harv | last=Totman|first=Conrad|title=The Collapse of the Tokugawa Bakufu, 1862–1868|url=|location=(Honolulu|publisher=University of Hawai'i Press)|year=1980|id=}}

* {{citeCite book|author ref = harv | last = Treat, | first = Payson J. |title=Japan and the United States: 1853–1921|url=|location=(New York|publisher=Houghton Mifflin Company)|year=1921|id=}}

* {{citeCite book|author ref =[[ harv | last = Kenjirō | first = Yamakawa | authorlink = Yamakawa Kenjirō]]|title=Aizu Boshin Senshi|url=|location=(Tokyo|publisher=Tokyo Daigaku Shuppankai)|year=1933|id=}}

* {{citeCite book| ref = harv | author=Matsuura Rei 松浦玲|title=Tokugawa Yoshinobu: shōgun-ke no Meiji-ishin|url=|location=德川慶喜 |publisher=将軍家の明治維新|year=1975|id=}} (Tokyo: Chūōkōronsha 中央公論社)..

* {{citeCite book| ref = harv | author=[[Ernest Mason Satow|Satow, Ernest Mason]], trans.|title=Japan 1853–1864, Or, Genji Yume Monogatari|url=|location=(Tokyo|publisher=Naigai Shuppan Kyokai)|year=1905|id=}}