Васељенски патријарх — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Неопходне корекције
Ред 15:
Садашњи васељенски патријарх је [[Васељенски патријарх Вартоломеј I|Вартоломеј I]], који се на цариградском трону налази од [[2. новембар|2. новембра]] [[1991]]. године. Према званичном тумачењу Цариградске патријаршије, њен поглавар стоји у два миленијума дугом непрекинутом низу апостолског прејемства (сукцесеије) као 269-ти директни наследник [[Андрија Првозвани|Светог Андреја Првозваног]], првог Христовог апостола, који се сматра првим епископом [[Византион]]а, малог римског града на [[Босфор]]у, из којег ће [[330]]. године нићи [[Константинопољ]]<ref>''Цариград'', ''Константинов град'', ''Нови Рим'', ''Други Рим''</ref>, престоница [[Византијско царство|Источног римског царства]]<ref>''Ромејско царство'', ''Византијско царство'', ''Византија''</ref>
 
Васељенски патријарх често иступа као својеврсни гласноговорник православља у екуменским сусретима са највишим представницима других хришћанских цркава и међурелигијским сусретима са највишим представницима других светских религија. Према тумачењима која нису универзално прихваћена у православном свету, васељенски патријарх има улогу да иницира и координира заједничке активности међу помесним православним црквама. У том циљу, он у новије време повремено сазива саветовања поглавара помесних цркава, односно свеправославне конференције или саборе, а по правилу им и председава. Подељена су мишљења око постојања канонске прерогативе васељенског патријарха да прима апелације од епископа из других помесних цркава који се жале на одлуке њихових архијерејских сабора.
Васељенски патријарх, према тумачењима канонског права која нису универзално прихваћена у православном свету, има следеће еклисиолошке прерогативе васељенског (свеправославног) карактера:
 
* оличава и одржава јединство помесних [[Помесна црква|помесних православних Цркава]];
* издаје васељенске енциклике православном епископату, свештенству, монаштву и верном народу;
* представља Православну Цркву у екуменским сусретима са највишим представницима других хришћанских цркава и деноминација и у међурелигијским сусретима са највишим представницима нехришћанских религија;
* одржава повремена саветовања са предстојатељима помесних православних Цркава;
* сазива саборе и конференције Православне Цркве и председава им;
* арбитрира у канонским споровима између помесних православних Цркава;
* решава, у последњој канонско-правној инстанци, о жалбама архијереја помесних православних Цркава на дисциплинске и друге одлуке њихових сабора;
* издаје томос о признавању аутокефалности новоустановљеној помесној православној Цркви, уколико јој је њена „мајка-Црква” претходно дала аутокефалност и уколико су се са давањем аутокефалности сагласиле и остале аутокефалне православне Цркве;
* има право да оснива ставропигијалне манастире не само по православној дијаспори, него и на канонској територији других помесних православних Цркава;
* има под својом директном јурисдикцијом [[Света гора|Свету Гору Атонску]], свеправославну аутономну монашку републику која је под државним суверенитетом [[Грчка|Грчке]].
 
== Види још ==