Дрво — разлика између измена

У [[геолошка хронологија|геолошком раздобљу]] младог [[Девон (периода)|девона]] (пре око 415 милиона година), није било [[Вегетација (биљке)|вегетације]] више од висине струка. Да би добиле облик стабла, ране [[биљка|биљке]] требало је да развију дрвенасто ткиво, које ће упијати [[вода|воду]] и служити као потпор. Прве биљке које су развиле дрвенасто ткиво биле су [[папрати]], а средином девона врста изумрле папрати -{''Wattieza''}- досегла је висину 8 метара и попримила облик стабла.<ref>Stein, W.E.; Mannolini, F.; Hernick, L.V.; Landing, E.; Berry, C.M. (2007). "Giant cladoxylopsid trees resolve the enigma of the Earth's earliest forest stumps at Gilboa.". Nature 446 (7138): 904–7. {{doi|10.1038/nature05705}}. {{PMID |17443185}}.</ref> У касном девону, врсте из изумрлог рода -{''[[Archaeopteris]]''}- досегле су 30 [[метар]]а, наликовале су на стабла, а [[лист|лишће]] им је било слично папратима. То су прве биљке, које су развиле право дрво. Ускоро су се појавиле врсте из рода -{''Lepidodendron''}- које су расле и до 50 метара у висину и 2 метра у [[ширина|ширину]] при бази. Оне доминирају у наслагама [[угљен]]а из касног девона и [[угљеник|карбона]].<ref>Davis, P; Kenrick, P. (2004). Fossil Plants. Smithsonian Books, Washington D.C.</ref>

Данас су две доминантне дивизије стабала: [[голосеменице]] и [[скривеносеменице]]. Дуго се веровало, да су скривеносеменице настале од голосеменица, али недавна молекуларна истраживања сугеришу, да потичу из две различите групе.<ref>Bowe, L.M.; Coat, G.; Depamphilis, C.W. (2000). "Phylogeny of seed plants based on all three genomic compartments: Extant gymnosperms are monophyletic and Gnetales' closest relatives are conifers". Proceedings of the National Academy of Sciences 97 (8): 4092. {{doi|10.1073/pnas.97.8.4092}}</ref> Обе групе вероватно су настале из -{''[[Pteridospermatophyta]]''}- у геолошком раздобљу [[perm (perioda)|перма]].<ref>Frohlich, M.W.; Chase, M.W. (2007). "After a dozen years of progress the origin of angiosperms is still a great mystery.". Nature 450 (7173): 1184–9. {{doi|10.1038/nature06393}}. {{PMID |18097399}}.</ref> Скривеносеменице су имале малу заступљеност до средине геолошког раздобља [[креда (период)|креде]], након чега су постале доминантне врсте у [[шума]]ма.