Угљен-моноксид — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
исправке формата датума
м претварање PMID веза у шаблон
Ред 218:
[[Датотека:Simptomi trovanja CO.jpg|десно|300п]]
[[Клиничка слика]] [[Тровање угљен-моноксидом|тровања]] је најчешће атипична, а [[анамнеза]] погрешна (што утиче понекад на правовремено указивање [[прва помоћ|прве помоћи]]). Висок степен сумње у могуће тровање угљен-моноксидом је од суштинског значаја за [[утврђивање болести|дијагнозу]]. Проналажење извора изложености угљен-моноксиду је неопходно, али понекад је тешко и захтева употребу специјализованих ресурса (људских и материјалних). [[Симптоми болести|Симптоми]] тровања угљен-моноксидом зависе од његове концентрације у удахнутом ваздуху и испољавају се следећим [[знаци болести|знацима]] и [[симптоми болести|симптомима]];<ref name="Piantadosi">-{Piantadosi CA (2004). ''"Carbon monoxide poisoning"''. Undersea Hyperb Med 31 (1): 167–77. {{PMID |15233173}}.}- [http://archive.rubicon-foundation.org/4002. -{Rubicon}-]{{Мртва веза|date=10. 2018. |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} Преузето: мај 2009. {{ен}}</ref>:
'''1. Концентрацију (-{СО}-) у крви од 10-20% карактеришу;'''
Ред 336:
У физиологији човека, угљен-моноксид је природни производ који под дејством хем оксигеназе 1 и 2 на хем форму хемоглобина. У овом процесу ствара се одређена количина карбоксихемоглобина код здравих људи, чак и ако они не удишу никакву концентрацију угљен-моноксида.
 
Након првог извештаја из 1993. да је угљен-моноксид у нормалним условима неуротрансмитер,<ref>Verma, A; Hirsch, D.; Glatt, C.; Ronnett, G.; Snyder, S. (1993). ''"Carbon monoxide: A putative neural messenger".'' Science 259 (5093): 381–4. Bibcode:1993Sci...259..381V. {{doi|10.1126/science.7678352}} {{PMID |7678352}}.</ref><ref>Kolata, Gina (January 26, 1993). ''"Carbon Monoxide Gas Is Used by Brain Cells As a Neurotransmitter".'' The New York Times. Приступљено May 2, 2010.</ref> као и један од три гаса (друга два су азот оксида и водоник-сулфид) који модулирају инфламаторне одговоре у телу, угљен-моноксид је добио велику пажњу клиничким истраживањима као биолошког регулатора. У многим ткивима за сва три гаса је познато да делују као антиинфламатор, вазодилататори, и стимулатори неоваскуларног раста.<ref>Li, L; Hsu, A; Moore, PK (2009). ''"Actions and interactions of nitric oxide, carbon monoxide and hydrogen sulphide in the cardiovascular system and in inflammation—a tale of three gases!"''. Pharmacology & therapeutics 123 (3): 386–400. {{doi|10.1016/j.pharmthera.2009.05.005}} {{PMID |19486912}}.</ref> Међутим, одговор на ова питања је сложен, као и неоваскуларни раст који није увек од користи, јер може да игра улогу у расту тумора, макуларној дегенерација, болестима у којима је пушење (главни извор угљен-моноксида у крви, неколико пута више него природне производње) што повећава ризик од 4 до 6 пута.
 
На основу ових открића спроведене су бројне студије са угљен-моноксидом су спроведени у многим лабораторијама широм света о његовим - инфламаторним и цитопротективним својствима. Ове особине имају потенцијал да се користи да се спречи развој низа патолошких стања, укључујући исхемије реперфузионе повреде, одбацивање транспланта, атеросклерозе, тешке сепсе, тешке маларија, или аутоимуне болести.<ref>Johnson, Carolyn Y. (October 16, 2009). ''"Poison gas may carry a medical benefit".'' The Boston Globe. Приступљено October 16, 2009.</ref> Наводимо наке од клинички тестови који обећавају, а у истраживањима су укључили могућност примене СО код људи: