Моторни поремећаји једњака — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
м (→‎Терапија: претварање PMID веза у шаблон)
м (razne izmene; козметичке измене)
Дијагностика моторних поремећаја једњака са сигурношћу се утврђује, на следећим методама: анамнеза(симптома), радиографија, ендоскопија, функционалне дијагностичке методе.
=== Манометрија једњака ===
Манометрија једњака је једна од функционалних метода којом се одређује тачна вредност притисака у нивоу езофагеалних сфинктера као и њихова релаксација (опуштање), присуство перисталтике у телу једњака, карактеристике перисталтичких таласа укључујући њихову амплитуду, трајање, природу понављања присуство непропулзивних односно делимично пропулзивних перисталтичких таласа.<ref>Bansal, A., Kahrilas, P.J. (2010) Has high-resolution manometry changed the approach to esophageal motility disorders?. Current Opinion in Gastroenterology, 26(4): 344-351</ref><ref>Salvador, R., Costantini, M., Zaninotto, G., Morbin, T., Rizzetto, C., Zanatta, L., Ceolin, M., Finotti, E., Nicoletti, L., da Dalt, G., Cavallin, F., Ancona, E. (2010) The Preoperative Manometric Pattern Predicts the Outcome of Surgical Treatment for Esophageal Achalasia. Journal of Gastrointestinal Surgery, 14(11): 1635-1645</ref>
<center>
{| class="wikitable"
==== Ахалзија једњака ====
{{главни|Ахалазија}}
Ахалазија, кардиоспазам или дисинергија једњака је дифузни моторни поремећај, који се карактерише ослабљеном перисталтиком и немогућношћу релаксације доњег дела [[једњак]]а.<ref>Richter, J.E. (2010) Achalasia - An Update. Journal of Neurogastroenterology and Motility, 16(3): 232</ref> Јавља се код оба пола (чешће код [[мушкарац]]а) између 30. и 60. године живота.<ref>Alderliesten, J., Conchillo, J.M., Leeuwenburgh, I., Steyerberg, E.W., Kuipers, E.J. (2011) Predictors for outcome of failure of balloon dilatation in patients with achalasia. Gut, 60(1): 10-16</ref>
==== Дифузни спазам једњака ====
Манифестира се у облику нарушене покретљивости једњака - некоординисане контракције мишића смештених по целој дужини једњака уз одржавање нормалног тонуса доњег сфинктера. Карактеристични симптоми су:
* Интензивна бол у стернуму и у пределу спајања једњака са желуцем. Бол се шири према горе, и може зрчити у доњу чељуст и рамени појас. Напад јаког бола није повезан са једењем.
* Нарушен процеса гутања, што је израженије код покушаја гутања чврсте хране.
* Повраћање након престанка мишићног спазма.
* Напад може трајати од 2 до 3 минуте до неколико сати.
==== Хиперконтрактилни једњак ====
У оквиру хиперконтрактилних примарних поремећаја мотилитета једњака, описана су два посебна клиничка ентитета: једњак у виду крцкалице за орах и хипертензивни доњи езофагеални сфинктер. Етиологија хиперконтрактилности једњака је непознат, али је доказано да поједине контракције високог притиска могу бити изазване секундарним факторима као што је гастроезофагеални рефлукс или стрес.<ref name="РЦ1" >{{cite web |title=Хиперконтрактилни поремећаји једњака У: Поремећаји контрактилности једњака |url=https://refluxcentar.com/oboljenja/motorni-poremecaji-jednjaka/poremecaji-kontraktilnosti-jednjaka/ |publisher=Рефлукс центар Београд |accessdate=17. 1. 2020}}</ref>
;Једњак у облику крцкалице за орах
Овај облик '' (енг. nutcracker esophagus)'' дефинише се као несрћани бол у грудима и/или дисфагија са постојањем перисталтичких таласа у дисталном једњаку код којих средња вредност амплитуда прелази нормалне вредности за више од две стандардне девијације.<ref name="РЦ1" /><ref>Tutuian, Radu; Castell, Donald O. (2006). "Esophageal motility disorders (Distal esophageal spasm, nutcracker esophagus, and hypertensive lower esophageal sphincter): Modern management". Current Treatment Options in Gastroenterology. 9 (4): 283–94.</ref><ref>Fang, J; Bjorkman, D (2002). "Nutcracker esophagus: GERD or an esophageal motility disorder". The American Journal of Gastroenterology. 97 (6): 1556–7</ref>
;Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер
Хипертензивни доњи езофагеални сфинктер (акроним ХДЕС) је поремећај који се манометријски дијагностикује као повишен притисак на нивоу ДЕС-а (> 45 ммХг) са нормалном релаксацијом, без удружених поремећаја перисталтике тела једњака.<ref name="РЦ1" /> Овакав манометријски налаз га директно разликује од ахалазије, односно код ових болесника постоји нормална перисталтичка прогресија у телу једњака.<ref>Pilhall, M.; Börjesson, M.; Rolny, P.; Mannheimer, C. (2002). "Diagnosis of nutcracker esophagus, segmental or diffuse hypertensive patterns, and clinical characteristics". Digestive Diseases and Sciences. 47 (6): 1381–8.</ref>
 
==== Хипоконтрактилни једњак ====
Хипоконтрактилни поремећаји једњака у већини случајева изазвани су нарушеном перисталтиком једњака чији је мотилитет вођен ниским амплитудама, симултаним контракцијама дисталног једњака, или непотпуном перисталтиком код које се таласи не преносе целом дужином дисталног једњака. Такви поремећаји називају се инефективни мотилитет једњака, који се на манометријски манифестују присуством амплитуда контракција у дисталном једњаку мањих од 30 мм Хг (у више од 30 % контракција у дисталном једњаку). Већина болесника са инефективним мотилитетом једњака има гастроезофагеалну рефлуксну болест често удружену са респираторним или, тегобама од стране грла, ува и носа.<ref name="РЦ2" >{{cite web |title=Хипоконтрактилни поремећаји једњака У: Поремећаји контрактилности једњака |url=https://refluxcentar.com/oboljenja/motorni-poremecaji-jednjaka/poremecaji-kontraktilnosti-jednjaka/ |publisher=Рефлукс центар Београд |accessdate=17. 1. 2020}}</ref>
 
Како хипоконтрактилни једњак може бити последица хроничног киселинског оштећења дисталног једњака, дисфагија је обично блага, док су горушица и регургитација киселине доста учестале. Тешка дисфагија указује на присуство анатомског проблема као што су езофагитис или пептична стриктура.<ref name="РЦ2" />
==== Неспецифични моторни поремећаји једњака ====
Неспецифични поремећаји мотилитета једњака (акроним НПМЈ) који се често користи у испитивању пацијената са дисфагијом и/или болом у грудима који имају абнормалне налазе езофагеалног мотилитета али не испуњава фиксне критеријуме за друге посебне дијагнозе. Удружених налаза код неспецифичног поремећаја мотилитета једњака укључује:
* контракције које су ретроградне, понављајуће,
* високе или ниске амплитуде,
* пролонгиране или спонтане.<ref name="РЦ3" >{{cite web |title=Неспецифични моторни поремећаји једњака У: Поремећаји контрактилности једњака |url=https://refluxcentar.com/oboljenja/motorni-poremecaji-jednjaka/poremecaji-kontraktilnosti-jednjaka/ |publisher=Рефлукс центар Београд |accessdate=17. 1. 2020}}</ref>
Већи број неспецифичних моторних поремећаја једњака представљају само почетак или рану фазу још увек некомплетно диференцираног примарног поремећаја мотилитета једњака, због чега су редовне манометријске контроле код ових болесника од велике важности.<ref name="РЦ3" />
 
=== Секундарни поремећаји мотилитета једњака ===
Секундарни поремећаји мотилитета једњака су последица системских болести као што су:
* шећерна болест,
* поремећаји везивног ткива,
* дерматомиозитис, склеродермија,
* амилоидоза, алкохолизам,
* Шагасова болест
* разне врсте неоплазми (најчешће аденокарциноми кардије).
== Терапија ==
|-
|'''Ахалазија'''||
* Примена нитрата са дуготрајним дејством или блокатора калцијумових канала смањује притисак доњег сфинктера једњака и побољшава пролаз хране.<ref>Leyden, JE; Moss, AC; MacMathuna, P (8 December 2014). "Endoscopic pneumatic dilation versus botulinum toxin injection in the management of primary achalasia". The Cochrane Database of Systematic Reviews. 12 (12): CD005046. doi:10.1002/14651858.CD005046.pub3. {{PMID|25485740}}.</ref>
* У употреби су и различити пнеуматски дилататори којима се постижу задовољавајући резултати.
* Дијететски режим (чести и мањи оброци од течно кашасте хране без јаких зачина) смањују иритабилну улогу и спорије долази до ерозивних промена.
{{reflist}}
== Литература ==
* Vanuytsel, Tim; Bisschops, Raf; Farré, Ricard; Pauwels, Ans; Holvoet, Lieselot; Arts, Joris; Caenepeel, Philip; De Wulf, Dominiek; Mimidis, Kostas; Rommel, Nathalie; Tack, Jan (2013). ''Botulinum Toxin Reduces Dysphagia in Patients with Nonachalasia Primary Esophageal Motility Disorders''. Clinical Gastroenterology and Hepatology. 11 (9): 1115–1121.
 
== Спољашње везе ==
{{медицинско упозорење}}
 
[[Категорија:Болести дигестивног тракта]]
1.572.075

измена