Република Централна Албанија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 45:
Упркос одлуци великих сила донетој на [[Лондонски мир (1913)|Лондонској амбасадорској конференцији]] којом је формирана [[Кнежевина Албанија]] и именован [[Вилхелм од Вида]] за кнеза, Есад-паша је [[16. октобар|16. октобра]] [[1913]]. године основао '''''Републику Централну Албанију''''' са [[престоница|престоницом]] у Драчу.<ref>[http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1919.html Веб сајт о албанској историји о Есад-паши] {{Wayback|url=http://www.albanianhistory.net/texts20_1/AH1919.html |date=20110717005012 }}, Приступљено 24. 4. 2013.</ref> Он је имао под својом контролом више хиљада наоружаних војника и жандарма са којима је успешно одолевао вишемесечној црногорској [[Опсада Скадра (1912—1913)|опсади Скадра]]. Есад-паша је у периоду после завршетка балканских ратова и повлачења војске Краљевине Србије у августу 1913. године једини у Албанији имао наоружане војне и полицијске одреде уз чију помоћ је обезбеђивао ред и мир у [[Албанија|Албанији]]. Он је око себе окупио велики број исламиста и земљопоседника који су били уплашени да би влада под контролом великих европских сила, предвиђена одредбама [[Лондонски мир (1913)|Лондонског уговора о миру]], могла да их лиши њихових привилегија и уз њихову подршку прогласио Републику Централну Албанију.
 
Есад-пашу и Републику Централну Албанију је финансијски подржавала [[Краљевина Србија]] која је заузврат очекивала одређене територијалне компензације код Црног Дрима и да се Есад-паша обрачуна са [[качаци]]ма [[Иса Бољетинац|Исе Бољетинца]] и осталих који су били окупљени око [[Исмаиљ Ћемали|Исмаиља Ћемалија]].<ref>[http://books.google.com/books?id=IzI0uOZ2j6gC&pg=PA82&dq=Essad+Pasha&hl=en&ei=o9fES4T4FcuC_QbD-NG2Dw&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=13&ved=0CHAQ6AEwDA#v=onepage&q=Essad%20Pasha&f=false] „The Albanians: a modern history“, [[Миранда Викерс]], pp. 82, Издавач: I.B. Tauris & Co Ltd.. {{page|year=1995|isbn=978-1-86064-541-9|pages=}}</ref> За Србију је било веома важно да неутралише око 20.000 наоружаних качака под командом [[Иса Бољетинац|Исе Бољетинца]], [[Хасан Приштина|Хасана Приштине]] и осталих вођа качака, пре очекиваног напада Бугара у [[Други балкански рат|Другом балканском рату]].<ref>[http://balkania.tripod.com/resources/history/kosovo_chronicles/kc_part2e.html]-{The Kosovo Chronicles}-, Душан Т. Батаковић, Београд: Плато 1992. {{page|year=|isbn=978-86-447-0006-7|pages=}}</ref>
 
Осим подршке коју је овој држави пружила [[Краљевина Србија]], Република Централна Албанија није доживела међународно признање и престала је да постоји када је принц [[Вилхелм од Вида]] 7. марта 1914. године дошао у Албанију и конситуисао власт [[Кнежевина Албанија|Кнежевине Албаније]] прве међународно признате албанске државе, суштински [[протекторат]]а ондашњих великих сила. Да би лакше успоставио контролу над Албанијом, Есад-паши Топтанију су препуштена два најважнија министарства у новој влади, тако да је [[Есад-паша Топтани]] био и министар одбране и министар унутрашњих послова.