Астрологија — разлика између измена

Колевка западне астрологије је стари [[Блиски исток]], где су поникле прве опсерваторије – [[сумер]]ски [[зигурати]]. Првобитна месопотамска астрологија (протоастрологија) је, сасвим слично као и у другим културама, била заснована на простом посматрању небеса у потрази за знамењем, које би на било који начин могло да предскаже важна дешавања у краљевству. Стари [[Месопотамија|Месопотамци]] су веровали да [[звезда|звезде]] и [[списак сазвежђа|сазвежђа]], које су познавали у приличном броју, имају своје одговарајуће градове<ref>{{Cite book|url=https://eprints.soas.ac.uk/19287/|title=Babylonian Topographical Texts|last=George|first=Andrew|year=1992|publisher=Peeters|isbn=9789068314106|location=Leuven|language=en|pages=}}</ref> на земљи. Краљеви нису предузимали никакав ратни поход, нити започињали било какав важан државни посао (нпр. изградњу путева или двораца и сл.) ако им звездочаци нису означили повољне дане.

Неке астролошке идеје су из Месопотамије дошле у Египат до друге половине 1. миленијума п.н.е. Најзначајнија од њих је Зодијак са 12 знакова око 3. века п. н. е.<ref>{{Cite book|url=http://worldcat.org/oclc/502440122|title=Demotic horoscopes|last=1899-1990.|first=Neugebauer, O. (Otto),|year=1943|publisher=[Brown University]|oclc=502440122}}</ref> који се касније комбинује са деканима, а који уместо до тада засебног система, постају десетостепене поделе сваког зодијачког знака.

Освајање великих територија од стране [[Александар Велики|Александра Великог]] током 4. века п. н. е., допринела су мешању различитих култура и традиција, што се свакако одразило и на даљи развој и усавршавање астрологије – Синтеза месопотамских астролошких идеја са египатским концептима и системима грчке математике и [[геометрија|геометрије]], резултирала је рођењем хороскопске астрологије.

Александар је основао град на обали Медитерана – Александрију – која убрзо по његовој смрти постаје центар културе и науке у који су се сливали велики умови ондашњег доба. Тако започиње [[Хеленистичка Грчка|хеленистички период]] односно доминација грчке мисли широм античког света. Под покровитељством грчке династије ПтоломејаПтолемеја, изграђена је велика Александријска библиотека у коју су похрањене хиљаде текстова са разних крајева света, па је Египат опет изронио као велики центар астролошких студија.

Први и други век наше ере су били нарочито важни за даљи напредак астрологије. Током тог периода су стварали Некепсо и Петозирис, Марко Манилије, Антиох из Атине, Критодемус, Серапио из Александрије, Доротеј из Сидона (касни 1. век), а нарочит дорпинос астрономији и астрологији је дао научник [[Клаудије Птолемеј|Клаудије Птоломеј]], средином 2. века н.е. Он је био аутор два знаменита дела: ''Тетрабиблоса'', астролошког четворокњижја и ''Синтаксиса (Алмагеста)'', зборника свеколиког тадашњег астрономског знања. ПтоломејПтолемеј је увео [[геоцентрични систем света|геоцентрични систем]] света у астрономију који је остао важећи у науци (астрономији) наредних четрнаест векова, а у астрологији се и данас користи. ПтоломејевПтолемејев савременик, Ветије Валенс из Антиохије (120—175), написао је ''Антологију'', најобимније и најочуваније дело хеленистичког периода које се састоји од девет књига. Овај материјал је посебно вредан јер садржи многобројне прогностичке технике од којих су неке јединствене, а такође и стотину хороскопа као демонстрације техника које је излагао.

У односу на ранију астролошку праксу у којој је коришћен тзв. систем целих знакова<ref>{{Cite web|url=https://astroriznica.com/jedna-kuca-jedan-znak/|title=Jedna kuća-jedan znak|last=Šojić|first=Bojan|date=30. 8. 2015|website=AstroRiznica|language=sr-RS|accessdate=5. 03. 2019}}</ref>, ПтоломејПтолемеј уводи коришћење система једнаких кућа, док Валенс за потребе одређивања снаге планета дели квадранте хороскопа на једнаке трећине. Овај систем кућа је касније назван Порфиријев. У наредним вековима су настали многобројни квадратни системи поделе кућа као што су Алкабитус, потом врло популаран у ренесансном периоду [[Региомонтан]]ов систем, данас у најмасовнијој употреби Пласидусов систем, те мање популарни Кох и Кампанус.

Као већ оформљен систем, астрологија је прешла из хеленског света у [[Индија|Индију]]. Претпоставља се да се то десило око 2. века н. е. Индијци су усвојили и фонетски транскрибовали одређени број грчких астролошких термина: ''хора''-час (грч. Ώρα), ''деканус''- декант (грч. Δεκανοί) и, можда, ''трикона''- тригон (грч. τρίγωνον). Касније се индијска астрологија развијала независно од западне, а основна разлика имеђу западног и индијског хороскопа огледа се у томе што је западни тзв. тропски (заснован на зодијачким знаковима), тј. почиње на 0 степени знака Овна, а индијски је сидерални, тј. дефинише знакове према [[звезда стајачица|звездама стајачицама]]. Индијска астрологија је имала утицаја на развој астрологије у другим регијама. Персијски краљ [[Ардашир I]] је слао изласланике у околне земље како би прикупили научна дела која су у то време недостајала у Персији. Тако индијска и грчка астрологија долазе у ово царство,

Слом Западног римског царства астрологију гура у заборав на западу, али она наставља да живи у Источном римском царству, где је у животу одржавају размене књига са Арабљанима, упркос противљењу Цркве. Истовремено, она цвета код Арабљана, а нарочито након оснивања [[Багдад]]а у који су позивани сви виђенији учењаци. На сличан начин као и Персијанци, Арабљани су слали своје изасланике да прикупљају материјал из Индије, Персије и [[Византијско царство|Византије]], и наставили да унапређују астрологију новим техникама. Средњовековни арапски астролози су нарочито били заинтересовани за мундану и хорарну астрологију. Познати астролози из овог периода су Теофил из Едесе, Машалах ибн Асари, Абу Али ел-Хајат, Сал ибн Бишр, Абу Машар, Ел-Кинди, Алкабитус, и други.

У 16. веку [[Никола Коперник]] је увео [[хелиоцентрични систем]] света у науку и тиме одвојио астпономију од астрологије. У даљем развијању и објашњавању астролошких термина учествовао је и [[Исак Њутн]] ставши на њену страну. Једном приликом када је дошло до расправе по питању вредности-безвредности астрологије, па је астроному [[Едмун Халеј|Халеју]] поручио: „Разлика између мене и Вас је што сам се ја бавио астрологијом а Ви нисте!“ Тиме се није субјективно заузео за основаност и научност астрологије, већ једноставно упутио да су се њом током векова бавили озбиљни филозофи и научни умови, који је нису у старту одбацили нити презрели.

Како је успон науке, посебно у 17. и 18. веку, био праћен пропадањем моћи аристократије, a јачањем политичког утицаја најширих слојева становништва, махом слабо образованих, то је клима за опстанак астрологије постајала заправо све погоднија. Тек са 20. веком шири слојеви постају све образованији (у односу на период мрачног средњег века, када је становништво био углавном неписмено), али астрологија и даље није губила на популарности. У том смеру највише успеха имало је социјалистичко образовање, које уводи обавезно школовање и високо школство, дакле стварајући интелектуалну елиту. Став [[комунизам|комунистичке]] идеологије према астрологији је да је у том периоду сматрана квазинауком, заостатком празноверја и слично. Астрологија се, дакле, и у просвећеном раздобљу одржала, упркос притисцима кроз које је прошла.