Успон Македоније — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Ptolemej
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљам преусмерења
Ред 19:
У доба [[Грчко-персијски ратови|Грчко-персијских ратова]] Македонијом је владао краљ [[Аминта I]]. Македонија је једно време признавала зависност од Ахеменидске монархије, али је убрзо збацила персијски јарам. Аминтин син [[Александар I Македонски|Александар]] може се сматрати првим истакнутим Аргијадом. Радио је на учвршћивању краљевске власти и проширењу државе. Македонији је прикључио област [[Бисалт]]а. Ковао је властиту монету. Грци су га сматрали својим саплемеником и дозволили му учествовање у [[Олимпијска свечаност|олимпијским]] свечаностима. Александрови наследници наставили су борбу против сепаратизма појединих делова краљевства и проширење државе.
 
Краљ [[Архелај I Македонски|Архелај I]] (419-399) спровео је низ унутрашњих реформи у циљу јачања централне власти. Према речима Тукидида "он је учинио више него и један његов претходник". Престоница је из Еге премештена у [[Пела (град)|Пелу]]. Одржавао је добре односе са [[Античка Атина|Атином]]. Убијен је 399. године п. н. е. У периоду од 399. до 390. п. н. е. сменила су се чак три краља: [[Архелај II]], [[Аминта II]] и [[Паусанија Македонски|Паусанија]]. Потом на власт долази [[Аминта III Македонски|Аминта III]]. Заплашен [[Спартанска хегемонија|великом моћи Спарте]], Аминта је склопио пријатељство са Атињанима. Након Аминтине смрти води се борба за престо из које као победник излази [[Александар II Македонски|Александар II]]. Александар је организовао поход на Тесалију. Тесалци су га уз помоћ Тебанаца одбили. [[Пердика III Македонски|Пердика III]] (365-360) био је у сукобу са Атином око [[АмфипољАмфиполис|Амфипоља]]а. Погинуо је у сукобу са [[Илири]]ма. На власти долази син Аминте III, [[Филип II Македонски|Филип II]].
 
== Филипова владавина ==
Ред 25:
=== Прве године владавине ===
[[Датотека:PhilipIIGoldStaterHeadOfApollo.jpg|250px|мини|Филипов златни статер]]
Одмах по доласку на власт, Филип се решио проблема који су му претили од суседа. Путем подмићивања је остварио примирје са Трачанима. Потом се оженио [[Олимпијада (мајка Александра Великогкраљица)|Олимпијадом]], ћерком краља илирског племена [[Молоси|Молоса]] - [[Неоптелем|Неоптолема]]. Са Атином је на почетку био у добрим односима. На њихов захтев, македонска војска се повлачи из Амфипоља. За узврат добијају град [[Пидна|Пидну]]. Године 358. п. н. е. Филип задаје пораз Илирима. Исте године потукао је [[Пеонија|Пеонце]] и обезбедио северне границе своје државе. Потом је започео [[опсада Амфипоља|опсаду Амфипоља]]. Амфипољани су постали позив у помоћ Атини, али се она није одазвала. И сама је имала проблеме са савезницима који су се покушавали ослободити атинског утицаја. Филип ке релативно лако овладао градом. Стратешки важан положај Амфипоља веома је ојачао Филипову државу. Са [[Олинт]]ом је склопио мир предајући му Потидеју за коју је овај град био јако заинтересован. Године 356. п. н. е. упао је на територију Тракије и учврстио се у градићу [[Кренида|Крениди]]. У граду је населио Македонце и дао му ново име - Филипи.
 
=== Филипова унутрашња политика ===
Ред 43:
{{главни|Трећи свети рат}}
[[Датотека:07Delphi Theater03.jpg|мини|Рушевине пророчишта Делфи]]
Трећи свети рат Филипу је послужио као изговор да се умеша у грчке послове. Започео је као сукоб [[Фокида|Фокиде]] и [[Амфиктиоска лига|Амфиктиоске лиге]] на челу са [[Теба (град у ГрчкојГрчка)|Тебом]] око пророчишта [[Делфи]] кога су Фокиђани заузели. Тебанци су ту акцију протумачили као светогрђе и наложили Фокиђанима да сместа напусте пророчиште и надокнаде начињену штету. Фокиђани одбијају да испуне наређење па им Теба објављује рат. Иако је у почетку био локални сукоб, рат је убрзо постао општегрчки. Захваљујући средствима које су прикупили од ходочасника, Фокиђани су могли унајмити најамничку војску. Тебанци склапају савез са Тесалијом и [[Локрида|Локридом]]. Атина и [[Античка Спарта|Спарта]] стају на страну Фокиде.
 
Македонци стају на тебанску страну. Филип 353. или 352. године п. н. е. наноси пораз Фокиди у [[Битка на Крочком пољу|бици на Крочком пољу]] након чега се почео издавати за осветника Аполона. Заратио је и са Атином коју је сматрао најопаснијим чланом коалиције. Подстакао је побуну против Атине на [[Еретрија|Еретрији]]. Заузета гушењем устанка, Атина је била присиљена на мир. Филократовим миром из 346. године п. н. е. одлучено је да свака страна задржи оно што је освојила. У договор нису били укључени Фокиђани што је Филипу омогућило да следеће, 345. године п. н. е. освоји њену територију. Овим мировним уговором завршен је Трећи свети рат.
Ред 50:
{{главни|Олинтски рат}}
[[Датотека:Ancient Olynthos Chalkidiki - Greece - 048.jpg|300px|мини|лево|Рушевине Олинта]]
Олинт је, знајући за Филипова настојања да освоји [[Халкидики (полуострво)|Халкидики]], још 358. године п. н. е. ступио у савез са Атином. Сам град налазио се на челу [[Халкидички савез|Халкидичког савеза]]. Заоштравање атинско-македонских односа довело је до сукоба Филипа са Олинтом. Филип га напада 348. године п. н. е. Атињани су Олинту послали помоћ од 17 бродова, 300 коњаника и 4000 хоплита. Међутим, у редовима су се појавила двојица издајника - команданти коњице Еутикрат и Ластен. Они у Филипове руке предаше 500 коњаника. Олинт је толико ослабио да није могао пружити значајнији отпор. Филип га осваја исте године. Град је порушен, а становништво побијено или поробљено. Халкидички савез престао је да постоји.
 
=== Македонски успеси ===
Ред 97:
Датотека:Filip II Macedonia.jpg|Биста Филипа Македонског
Датотека:Battle of Chaeronea, 338 BC en.svg|План битке код Херонеје
Датотека:Vergina Sun - Golden Larnax.png|[[Сунце из Вергине|Симбол сунца]] пронађен на Александровом гробу
Датотека:ExpansionOfMacedon.jpg|Експанзија Македоније
Датотека:Charles Le Brun, Le Passage du Granique, 1665.png|Битка на Гранику