Маларија — разлика између измена

Инфекција маларијом одвија се у две фазе. Прва јетрена егзоеритроцитна фаза, те еритроцитна фаза. Када спорозоити узрочника маларије доспеју у крвоток, доспеју до [[јетра|јетре]], где улазе у [[хепатоцит]]е и у њима се асексулано размножавају. Болест је кроз тих 8-30 дана најчешће асимптоматска. Код -{''P. vivax''}- и -{''P. ovale''}- јетрена фаза може латентно трајати и до 1,5-3 године. Код -{''P. vivax''}- мерозоите прелазе у хипнозоите које у хепатоцитима мирују неколико месеци (6-12 типично) па до три године. У јетреним ћелијама настају бројни мерозоити који након распадања ћелија јетре улазе у [[еритроцит]]е. У еритроцитима паразити се поновно асексулано размножавају. Попримају облик прстена, затим расту у амебоидни облик из којег настају шизонти са 8 фо 24 мерозоита сваки. Они поновно излазе из ћелија те улазе у нове еритроците. Таквим таласима периодичне масовне инвазије нових еритроцита, значајано се повећава количина узрочника, док се клинички прати пораст телесне температуре. Део паразита у еритроцитима прелази у полне гаметоците, који након што комарац попије крв, у комарчевом пробавномњеговом систему за варење започињу нови циклус.