Партско царство — разлика између измена

м
Бот: исправљам преусмерења
м (Pejton -> Piton; козметичке измене)
м (Бот: исправљам преусмерења)
'''Партско царство''', или '''Арсакидско царство''', је била [[антика|античка]] држава на [[Блиски исток|Блиском истоку]], која је постојала од средине 3. века старе ере, до почетка 3. века нове ере. Поникла је у области [[Партија (област)|Партије]], која је обухватала североисточни деп данашњег [[Иран]]а, а на свом врхунцу је поред читавог Ирана обухватала и просторе данашњих држава: [[Ирак]]а, [[Јерменија|Јерменије]], [[Грузија|Грузије]], источне [[Турска|Турске]], источне [[Сирија|Сирије]], [[Туркменистан]]а, [[Авганистан]]а, [[Таџикистан]]а, [[Пакистан]]а, [[Кувајт]]а, обалски део [[Саудијска Арабија|Саудијске Арабије]] у [[Персијски залив|Персијском заливу]], [[Бахреин]]а, [[Катар]]а и [[Уједињени Арапски Емирати|Уједињених арапских емирата]].
 
Партијом је владала [[АрсакидиПартско царство|Арсакидска династија]] ([[средњоперсијски језик|средњоперсијски]]: '''اشکانیان'''), која је ујединила и владала [[Иранска висораван|Иранским платоом]], пошто је поразила [[Селеукидско царство|Селеукиде]], од краја [[3. век п. н. е.|3. века п. н. е.]], и повремено контролисала [[Месопотамија|Месопотамију]] између 150. п. н. е. 224. године н. е. [[Партско царство|Арсакиди]] су били трећа династија старог Ирана, после [[Међанско краљевство|Медијске]] и [[Ахемениди|Ахеменидске династије]]. Партија (највише због увођења тешке коњице) била је највећи непријатељ [[Римско царство|Римског царства]] на истоку; и ограничила је римску експанзију даље од [[Кападокија|Кападокије]] (источна [[Анадолија]]).
 
Када су се [[скити|скитски]]-[[парни]] [[номад]]и ([[Асирско царство|Асирци]] су их називали Ашкузи) населили у Партији и изградили мало назависно краљевство, оно се уздигло под краљем [[МитридатMitridat I Партскиod Partije|Митридатом I Партским]] (171—138. п. н. е.). Касније, на врхунцу своје моћи, партски утицај је досезао све до [[Убар|Убра]] у [[Арабијско полуострво|Арабији]], средишта путева у трговини [[тамјан]]ом.
 
{{Историја Ирана}}
 
Релативно мало се зна о Партима у поређењу са [[Римско царство|Римским царством]] или [[Ахеменидско царство|Ахменидским краљевство]], с обзиром да је мало њихове литературе преживело. Стога, о партској историји великим делом сазнајемо из страних извора, новчића и [[епиграфијаепиграфика|натписа]]. Чак је и име којим су се називали спорно због недостатка домаћих извора. Неколико грчких аутора, чији фрагменти су сачувани, укључујући [[Аполодус из Артемиде|Аполодуса из Артемиде]] и [[Исидор из Каракса|Исидора из Каракса]], писало је под партском управом. Њихова моћ заснивала се на комбинацији герилског ратовања коњаничких номадских племена, и организационих вештина довољних да се изгради и управља пространим царством - иако оно никада није достигло снагу [[Персијско царство|персијских царстава]] која су му претходило и која су настала после њега. Вазалске краљевине су чиниле велики део њихове територије а грчки градови су уживали одређену аутономију.
 
== Партија као сатрапија ==
{{main|Партија (сатрапија)}}
Партија је првобитно означавала територију југоисточно од [[каспијско језеро|каспијског мора]]. Била је [[сатрап]]ија [[Ахеменидско царство|Ахеменидског царства]], које је покорио [[Александар Велики]] око [[330. п. н. е.]] Након Александрове смрти, управљање Партијом је поверено [[Никанор (сатрап)|Никанору]], на [[Вавилонска подела|Вавилонској подели]] [[323. п. н. е.]] На [[Трипарадаска подела|Трипарадаској подели]] [[320. п. н. е.]] Партија је дата [[Филип (сатрап)|Филипу]]. Њега је наследио [[Питон (сатрапвојсковођа)|Питон]]. Након [[311. п. н. е.]] Партија је постала део [[Селеукидско царство|Селеукидског царства]], и њоме су управљали различити сатрапи под селеукидским краљем.
 
[[Датотека:AndragorasCoinHistoryofIran.jpg|мини|300п|Андрагорасов новчић, последњег селеукидског сатрапа Партије. Прогласио је независност око [[250. п. н. е.]]]]
== Партско царство ==
[[Датотека:Coin of Arsaces I of Parthia.jpg|мини|300п|Ковани новац Арсака I. Задња страна приказује војника са луком у седећем положају, натпис десно је на [[грчком]] ΑΡΣΑΚ[ΟΥ], а натпис испод лука је на [[Арамејски језик|Арамејском]].]]
Племе [[Партско царство|Парти]], [[номад]]ски народ [[ирански народи|иранског]] порекла, које је првобитно говорило [[источноирански језици|источноирански језик]] а касније постало познато под именом Парти, дошло је на [[Иранска висораван|Иранску висораван]] из [[средња Азија|средње Азије]]. Били су врхунски коњаници, познати по „[[Партски хитац|Партском хицу]]“: окретању уназад при пуном галопу како би испалили стрелу директно иза себе. Око [[238. п. н. е.]] њихов краљ Арсак свргнуо је Андрагора и успоставио независност своје династије од селеукидског царства у удаљеним деловима северног Ирана, на којима се данас налази [[Туркменистан]].
 
: „Он (Арсак) већ је био навикнут на живот отимања и пљачкања, када је чуо за пораз [[Селеук II Калиник|Селеука]] у борби са [[Гали]]ма. Ослобођен страха од краља, напао је Парте са групом својих лопова, савладао њиховог префекта Андрагора, и пошто га је убио преузео власт над државом“ [http://www.forumromanum.org/literature/justin/texte41.html Justin, xli. 4].
 
Потомци Арсака владали су све док Антиох III није напао Партију [[209. п. н. е.]], освојио главни град [[Хекатомил]] и наставио напред према [[Хирканија|Хирканији]]. Партски краљ [[Арсак II]] наводно је успешно молио за мир, и Партија је признала селеукидску власт. Антиох III је толико добро осигурао Партију да је наставио даље према истоку ка [[Бактрија|Бактрији]], где се три године борио против грчко-бактријског краља [[Еутидемус I|Еутидемуса I]], а затим је наставио ка Индији.
Све до 2. века п. н. е. Парти нису успевали да профитирају од континуалног слабљења селеукидског царства, да би затим постепено заузели све његове територије источно од Сирије. Када су Парти заузели [[Херат]], кретање трговине дуж [[Пут свиле|Пута свиле]] је пресечено и посталександровско хеленистичко грчко-бактријско краљевство је било осуђено на пропаст.
 
Селеукидски монарси покушали су да задрже партску експанзију; [[Антиох IV Епифан|Антиох IV]] провео је своје последње године у борби против настајућих иранских држава. Након његове смрти [[164. п. н. е.]], Парти су искористили династичка превирања и дошли до још веће користи.
 
Партски краљ [[Митридат I]] је, [[139. п. н. е.]], заробио селеукидског монарха [[Деметрије II Никатор|Деметрија II]], и држао га заточеног десет година док су његове трупе овладале [[Месопотамија|Месопотамијом]] и [[Медија|Медијом]].
 
До [[129. п. н. е.]] Партија је контролисала земље све до [[Тигар (река)|Тигра]], и успоставила своје зимско утврђење на његовој обали код [[Ктесифон]]а, низводно од данашњег [[Багдад]]а. Ктесифон је тада био мало предграђе тачно са друге стране реке од [[Селеукија|Селеукије]], најхеленистичнијег града западне Азије. Пошто су зависили од богатства и трговине коју је обезбеђивала Селеукија, партска војска је ограничила своје упаде, омогућивши граду да задржи своју независност. За време највећих врућина месопотамског лета партска армија се повлачила до древних персијских престоница [[СусаСуза (град)|Сусе]] и [[Екбатан]]е (данашњи [[Хамадан]]).
 
Почевши од око [[130. п. н. е.]], Парти су претпели више упада [[Скити|скитских]] номада, у којима су погинули краљеви [[Фраат II]] и [[Артабан I]]. Скити су поново напали Партију око 90. године п. н. е., и поставили краља [[Санатрук]]а на партски престо.
1.572.075

измена