Београд — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
→‎Култура: додатна информација
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 356:
Дана [[9. март]]а [[1991]]. у Београду су одржане велике [[Демонстрације у Београду 1991.|демонстрације]], предвођене [[Вук Драшковић|Вуком Драшковићем]], против режима [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]]. Том приликом су погинуле две особе, седамнаестогодишњи средњошколац Бранивоје Милиновић и полицајац Недељко Косовић, 203 људи је повређено, а 108 ухапшено.<ref>{{cite web|url=http://www.vreme.com/arhiva_html/450/2.html |title=Србија на митинзима (1990—1999) |publisher=Vreme.com |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> Према разним медијским изворима, на улицама тог дана је било између 100.000 и 150.000 људи. Касније у току дана на улице су изведени [[тенк]]ови у циљу успостављања мира.
 
Након непризнавања резултата локалних избора 1996, опозиција је у Београду организовала [[демонстрације у Србији 1996–1997.|свакодневне грађанске и студентске протесте]] против Милошевићеве владавине у периоду између новембра 1996. и фебруара 1997.<ref name="twelveyears">{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1265 |title=Град Београд — Историја (Године распада 1988—2000.) |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref> После попуштања режима и признавања резултата избора [[Зоран Ђинђић]] постаје градоначелник Београда.
 
[[Бомбардовање Београда 1999.|НАТО бомбардовање 1999]]. проузроковало је значајну штету градској инфраструктури. Међу погођеним објектима биле су и зграде неколико министарстава, зграда [[Радио-телевизија Србије|РТС]] у којој је погинуло 16 запослених, неколико болница, хотел „Југославија”, некадашња [[пословни центар „Ушће”|зграда Централног комитета]], [[Авалски торањ|телевизијски торањ на Авали]], као и кинеска амбасада на Новом Београду.<ref>{{cite web|url=http://www.beograd.org.rs/cms/view.php?id=1269 |title=Град Београд — НАТО агресија |publisher=Beograd.org.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
Након избора 24. септембра 2000. године, Београд је постао поприште [[Демонстрације 5. октобра 2000.|масовних демонстрација]] са 800.000 по полицијским проценама, а по другим изворима и до 1.000.000 учесника, које су довеле до коначног пада Милошевића са власти.<ref>Glenny, Misha. [http://www.glypx.com/BalkanWitness/glenny3.htm Can Serbia's new leaders overcome the legacy of Slobodan Milosevic?]. [[Њујоркер]], 30. октобар 2000.</ref><ref>{{cite web|url=http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1273 |title=Град Београд — Историја (5. октобар 2000.) |publisher=Beograd.rs |date=|accessdate=20. 9. 2011.}}</ref>
 
== Демографија ==
Ред 520:
Већина [[Филм у Србији|српске филмске индустрије]] се налази у Београду, а један од најпознатијих филмова снимљених овде је и филм [[Емир Кустурица|Емира Кустурице]] из [[1995]], добитник [[Златна палма|Златне палме]] на [[Кански филмски фестивал|Канском фестивалу]] — ''[[Подземље (филм)|Подземље]]''. Град је био један од главних центара [[Југословенски нови талас|југословенског „новог таласа”]]: [[ВИС Идоли]], [[Екатарина Велика]] и [[Чарли Чаплин|Шарло Акробата]] музички бендови који су сви из Београда. Остали познати београдски рок уметници: [[Рибља чорба]], [[Бајага и инструктори]] и остали. Током [[1990е|деведесетих]], град је био главни центар (у [[Југославија|бившој Југославији]]) музичког жанра [[турбо-фолк музика|турбофолк]]. Данас је центар [[Српски хип хоп|српске хип хоп]] сцене, са извођачима као што су [[Београдски синдикат|Београдски Синдикат]], [[Шкабо]], [[Марчело]] и многи други.<ref>{{cite web|url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |title=Балканмедија: Лиричар међу реперима |publisher=Balkanmedia.com |date=24. 11. 2008. |accessdate=20. 9. 2011. |archive-url=https://www.webcitation.org/5mpvEAM5U?url=http://www.balkanmedia.com/m2/doc/3184-1.shtml |archive-date=17. 1. 2010 |url-status=dead }}</ref> Београд такође има много позоришта, а најпознатији међу њима су [[Народно позориште у Београду|Београдско народно позориште]], [[Југословенско драмско позориште]], [[Звездара театар]], и [[Атеље 212]]. У Београду се налази и [[Српска академија наука и уметности]], [[Народна библиотека Србије]] и [[Историјски архив Београда]].
 
На територији града Београда постоји преко 1650 скулптура и споменика.<ref>{{Cite web|url=http://presscentar.uns.org.rs/info/Vesti-iz-muzeja/1563/neda-kovacevic-nek-ucini-svako-koliko-je-kadar-pa-nece-narod-propasti.html|title=NEDA KOVAČEVIĆ: Nek učini svako koliko je kadar, pa neće narod propasti|website=presscentar.uns.org.rs|language=sr|access-date=2020-02-. 02. 2020.}}</ref><ref>{{Cite book|url=https://books.google.rs/books?id=tUdQswEACAAJ&dq=beogradski+spomenarnik&hl=sr&sa=X&ved=0ahUKEwjk6sPzzLPnAhUw-yoKHfNvCa0Q6AEIKDAA|title=Beogradski spomenarnik: putovanje srpskom istorijom putem spomenika u Beogradu. Ličnosti u beogradskim spomenicima. Deo prvi|last=Kovačević|first=Neda|date year=2016|publisher=Neda Kovačević|isbn=978-86-919895-0-7|language=en}}</ref>
 
=== Музеји ===
Ред 695:
* {{Cite book| ref=harv|last=Mitchell|first=Laurence|title=Belgrade|url=https://books.google.com/books?id=mgH_t4jTCQUC|year=2005|publisher=Bradt Travel Guides|isbn=978-1-84162-145-6|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Norris|first=David A.|title=Belgrade A Cultural History|url=https://books.google.com/books?id=b7RWayXdH0UC|year=2008|publisher=Oxford University Press|isbn=978-0-19-970452-1|pages=}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Крстић|first=Александар|title=Краљ Жигмунд у Борчи, или када је и како Београд предат Угрима 1427. године?|journal=Историјски часопис|year=2012|volume=61|url=http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61%282012%29.pdf|access-date=20. 07. 2018|archive-url=https://web.archive.org/web/20180324160528/http://www.iib.ac.rs/docs/IstorijskiCasopis61(2012).pdf|archive-date=24. 03. 2018|url-status=dead|df=| pages = 115-127115–127}}
{{refend}}