Манастир Велуће — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
ознаке: Визуелно уређивање мобилна измена мобилно веб-уређивање
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Ред 29:
Задужбина је непознате породице која је припадала властели [[Лазар Хребељановић|кнеза Лазара]] (1371—1389),5 km јужно од магистале Појате–Краљево, чији су мушки припадници највероватније погинули у [[Косовска битка|Косовском боју]] [[1389]]. Градња манастира везује се за период владавине кнеза Лазара (друга половина 14. века) и властелинску породицу која је управљала овим крајем. Сматра се да су могли бити у родбинским односима са самим Лазаром. Велика сличност декоративне пластике манастирске цркве у Велући са оном на Лазарици и манастирској цркви у Раваници, као и далеко богатија спољашња обрада у односу на [[Манастир Нова Павлица|Нову Павлицу]], задужбину Лазареве сестре [[Драгана Хребељановић|Драгане]] и њених синова, [[Лазар Мусић|Лазара]] и [[Стефан Мусић|Стефана]] [[Мусићи|Мусића]], указују на то да је ктиторка Велуће била на високом друштвеном положају у Лазаревој држави, због чега су поједини аутори сматрали да је била родбински повезана са Лазаревом породицом. Кнез Лазар је 1389. године поклонио газдинство са Велућом, манастиру Свети Пантелејмон на Светој Гори, о чему постоји запис у повељи кнегиње Милице из 1395. године.<ref name=automatski_generisano2>{{Cite book|last=Вукчевић |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}</ref>.
 
Подизање Велуће се смешта, на основу сличности са [[црква Светог првомученика Стефана у Крушевцу|црквом Лазарицом]], у 1377/1378<ref name=automatski_generisano2 />, а ктиторка је унутрашњост манастирске цркве, посвећене [[Ваведење|Богородичином Ваведењу]], украсила фрескама,''које се стилски потпуно разликују од [[Сликарство Моравске школе|савременог моравског сликарства]]. Током владавине кнеза [[Милош Обреновић|Милоша]] изведена је обнова горњег дела цркве, који је том приликом осликан са спољне стране.
 
Године 1870. манастир се налазио у селу Велућу, округу Чачанском, срезу Трнавском и епархији Ужичкој. Било је тада у њему три калуђера.<ref>"Географијско-статистични речник Кнежевине Србије", Београд 1870. године</ref>
Ред 84:
 
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Вукчевић |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Вукчевић |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Вукчевић |first=Јелена |title=Трагом Јефимије |year=2017|publisher=Народни универзитет |isbn=978-86-918433-4-2|pages=}}
* {{СК-САНУ|Линк=467|Име=Манастир Велуће|Чланак=Велуће, манастир}}
 
Ред 98:
 
{{Манастири Епархије крушевачке}}
 
[[Категорија:Средњовековни манастири у Србији]]
[[Категорија:Манастири Епархије крушевачке]]