Свети митрополит Петар Дабробосански — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
м razne izmene; козметичке измене |
||
Ред 2:
|име= Свети Петар Дабробосански
|титула=
| слика=Petardabrobosanski.jpg
| ширина_слике=
| опис_слике= Свети Митрополит Петар (Зимоњић)
| датум_рођења = {{Датум рођења|1866|6|24}}
| место_рођења =
| држава_рођења =
| датум_смрти = {{Датум смрти|1941|||1866|6|24}}
| место_смрти =
| држава_смрти =
| поштује_се_у=
| празник= [[17. септембар]]
| датум_канонизовања=
| место_канонизовања=
| канонизован_од=
| датум_бетификовања=
| место_бетификовања=
| беатификован_од=
| обележја=
| заштитник=
| главно_светилиште=
| датум_забране=
| спорно=
}}
Ред 48:
На Епархији захумско-херцеговачкој митрополит је радио свесрдно. Трудио се да подигне што више [[Црква (грађевина)|цркава]] у Херцеговини. Тако је [[1904]]. године осветио храмове Св. арханђела Михаила у [[Баљци (Ружић)|Баљцима]] код [[Билећа]]; Св. апостола Петра и Павла у [[Лукавица (Невесиње)|Лукавици]] код [[Невесиње|Невесиња]]; Св. Георгија у Брвенику (''Бравеник'') на [[Зубачко поље|Зупцима]]; године [[1906]]: Св. Јоакима и Ане у [[Врпољ]]у на [[Врпоље Љубомир|Љубомиру]]; године [[1907]]: Св. Василија Острошког у [[Улог (Калиновик)|Улогу]] на [[Неретва|Неретви]]; Св. Вазнесења Господњег у [[Љути Дол|Љутом Долу]] у Дабру; године [[1908]]: Саборну цркву Св. Преображења у [[Требиње|Требињу]]; Св. Петра и Павла у [[Згоњев]]у код Требиња и Св. Василија Острошког у [[Автовац|Автовцу]] код [[Гацко|Гацка]]; године [[1910]]: Св. цара Константина и Јелене у [[Придворци (Требиње)|Придворцима]] код Требиња и Св. кнеза Лазара Косовског у [[Влаховићи (Љубиње)|Влаховићима]]. Митрополит Петар је рукоположио четрнаесторицу нових свештеника. У његово време подигнут је Митрополитски двор у Мостару.
За време док је митрополит Петар управљао Захумско-херцеговачком епархијом одиграло се неколико битних догађаја. [[Анексиона криза|Анексијом Босне и Херцеговине]] 1908. године потопљене су све наде да ће се српска Босна и Херцеговина ускоро моћи ослободити туђинске власти. Затим долазе [[балкански ратови]]. [[Први светски рат]] почиње хапшењем, убијањем и прогоном православних свештеника. За време рата у Захумско-Херцеговачкој епархији је убијено или обешено 4 свештеника, док је у логорима или по повратку кући од последица преминуло још неколико свештеника.
У Босанском сабору [[1912]]. године митрополит Петар је први потписао познату Декларацију Срба посланика у Сабору, од [[2. септембар|2. септембра]] 1912. године, поводом сукоба аустроугарске монархије и [[Краљевина Србија|Краљевине Србије]] због изласка Србије на [[Јадранско море]], против чега је била Аустрија. После [[Сарајевски атентат|Сарајевског атентата]] [[1914]]. године, уочи објаве рата Србији од моћне Аустроугарске, када су за Србе у Босни и Херцеговини наступили тешки дани, митрополит Петар је имао храбрости да у мостарској Саборној цркви одржи беседу и да у присуству аустроугарског генерала и политичких власти критикује државне власти, протестујући против прогона [[Срби|Срба]]. Од присутног генерала је тражио да државна власт престане с прогонима и да заштити Србе; у противном, он ће се обратити цару за интервенцију или ће позвати српски народ на устанак. Том приликом је, између осталога, рекао:
Ред 58:
== Митрополит дабробосански ==
[[Датотека:Митрополит дабробосански Петар Зимоњић.jpg|мини|
Свети архијерејски сабор уједињене Српске православне цркве изабрао је Петра за митрополита дабробосанског са седиштем у [[Сарајево|Сарајеву]], а званично је на тај положај, према тадашњој црквено-правној пракси постављен, указом краља од [[7. новембар|7. новембра]] [[1920]]. године. По одлуци Сабора, и даље је администрирао Захумско-херцеговачком епархијом до избора њеног новог епископа. У Сарајеву је брзо постао омиљен међу народом. Стекао је углед и поштовање и код [[Хрвати|Хрвата]] и код [[муслимани|муслимана]]. Тако, када је дошао на устоличење новог [[велики муфтија|реис-ул-улеме]] у Сарајеву, окупљени муслимани су му приредили праве овације. Сваког [[Божић]]а ишао је надбискупу Шарићу да честита велики хришћански празник.
Ред 107:
== Литература ==
* {{Cite book| ref=harv|last=Вуковић|first=Сава|authorlink=Сава Вуковић|year=1996|title=Српски јерарси од деветог до двадесетог века|location=Београд|publisher=Евро|url=https://books.google.rs/books?id=VBzkAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Сарајевска богословија 1882-2002|year=2003|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=XMgmGQAACAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Пузовић|first=Предраг|authorlink=Предраг Пузовић|title=Српска православна епархија дабро-босанска: Шематизам|year=2004|location=Србиње|publisher=Духовна академија Св. Василија Острошког|url=https://books.google.com/books?id=rQ7xAQAACAAJ}}
* ''Чланак је преузет са [http://www.mitropolijadabrobosanska.org званичне странице Митрополије дабробосанске] са [http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/mitropoliti+el.php?category=12http://www.mitropolijadabrobosanska.org/sematizam/mitropoliti+pz.php?category=13 ове]{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }} странице, уз [[Википедија:Дозволе за објављивање/Митрополија дабробосанска|дозволу]]''
| |||