Позориште на Теразијама — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м ciscenje za CommonsDelinkerom |
м razne izmene |
||
Ред 24:
| website = www.pozoristeterazije.com
}}
'''Позориште на Теразијама''' је основано [[22. децембар|22. децембра]] [[1949]]. године од стране [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] <ref>{{cite web| title = Портал Беоинфо, Позориште на Теразијама| url = http://www.beograd.rs/naj/gradska-vlast/2257-pozoriste-na-terazijama/| accessdate = 13. 9. 2016}}</ref> као „Хумористичко позориште“, стална, репертоарска установа [[позориште|позоришне културе]], [[музика|музичког]] и [[комедија|комедијског]] жанра. Од [[1954]]. до [[1959]]. године зове се „Београдска комедија“. Спајањем са [[Београдско драмско позориште|Београдским драмским позориштем]] 1959. године добија име „Савремено позориште“ да би [[1972]]. године добило име „Београдско позориште“. Коначно, у позоришној сезони [[1975]]/[[1976|76]] поново постаје самостално и добија садашње име „Позориште на Теразијама“. Током периода реконструкције матичне зграде и исељења у Установу културе „Вук Караџић“ од [[1991]]. до [[2005]]. године, позориште је носило име „Театар Т“.<ref>{{cite book |
Као јединствено позориште у нашој земљи има стални административно-технички и извођачки састав који чине: [[глума]]чки, [[балет]]ски, [[хор]]ски и [[оркестар]]ски ансамбл, укупно око 200 људи, као и већи број спољних сарадника широког спектра уметничких и сценских делатности. Током више од 60 година постојања, увек одлично прихваћено од стране најшире публике, али и критике, Позориште на [[Теразије (улица у Београду)|Теразијама]] је својом доследном репертоарском политиком пратило збивања на светској музичкој и комедиографској сцени. Посебно се негује и развија домаће драмско стваралаштво, комедије, оперете и музички комади („Столица која се љуља“, „Сплитски акварел“, „Уби ил ' пољуби“, „Мала Флорами“...), као и светски хитови („Оклахома“, „Прича са западне стране“, „Хело Доли“, „Виолиниста на крову“, „Цигани лете у небо“, „Човек од Ла Манче“, „Моја љупка дама“, „Кабаре“, „[[Неки то воле вруће (представа)|Неки то воле вруће]]“...).
| |||