Ја, Клаудије — разлика између измена

| исбнISBN =

| исбнISBN оригинала =

'''Ја, Клаудије''' ({{јез-енгл|I, Claudius}}) је историјски роман енглеског књижевника [[Роберт Грејвс|Роберта Грејвса]], оригинално издан [[1934.]]. године, који са симпатијама приказује будућег [[Римско царство|римског]] цара [[Клаудије|Клаудија]], уз истовремено циничан приказ његове породице - [[Јулијевци-Клаудијевци|Јулијевско-клаудијевске династије]] - у периоду од [[Гај Јулије Цезар|Цезаровог]] убиства [[44. п. н. е.]] до убиства цара [[Калигула|Калигуле]] године [[41]]. н.е. На Грејвсово дело су изузетан утицај имала дела античких историчара као што су [[Тацит|Корнелије Тацит]], [[Плутарх]] и [[Гај Светоније Транквил|Светоније]] чије је дело ''Дванаест римских царева'' Грејвс превео на енглески непосредно пре писања романа. Успех романа је Грејвса подстакао да већ следеће године напише наставак ''Клаудије Бог и његова жена Месалина (-{Claudius the God and his Wife Messalina}-)'' у којем описује Клаудијеву владавину до његове смрти [[54]]. године.

Оба романа имали су више издања на српском језику.

Књига је убрзо по објављивању привукла пажњу филмске индустрије. Тако је [[1937]]. године [[Уједињено Краљевство|британски]] продуцент [[Александар Корда]] започео рад на раскошној филмској адаптацији коју је режирао [[Јосеф фон Стернберг]], у којој је главну улогу требао играти [[Чарлс Лотон]]. Снимање је нагло прекинуто када је Кордина жена [[Мерл Оберон]], која је требала играти Месалину, доживела саобраћајну несрећу. Неснимљени филм је остао упамћен као једна од највећих филмских катастрофа у историји седме уметности, и дао је материјал за приче о тзв. Клаудијевој клетви.