Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена

(#1Lib1Ref)
 
''„Мноштво рањених и болесних било је на улицама које су биле испуњене колима са воловском запрегом, на којима су лежали рањеници са преломима, тешким ранама главе и трбуха, изложени леденој киши и мразу. Унутар болничких зидова било је још горе – на поду су, на простртим ћебадима, лежали збијени један до другог тешки рањеници поред болесника од пегавца, а неки међу њима већ су били мртви. Завоји су били прљави и данима нису мењани.“''
;=== Проблеми у раду и њихово решавање ===
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align: center;" |
|-
| style="text-align: left;" |
:'''Шкотланђанке између потреба и могућности'''
* У ове болнице даноноћно су долазиле колоне рањеника који су сатима чекали, на киши и хладноћи, да буду примљени.
* То је захтевало непрекидни рад хирурга и других стручњака у борби за живот војника, уз недостатак многих средстава за успешну интервенцију
* Све то често је доводило до очајања припаднице Шкотских медицинских екипа.
* Женска осећајност била је пренапрегнута иначе очајним условима рада.
* Али задивљујућа енергија, коју нико не би могао очекивати од ових крхких створења… успевала је да умањи трагедију на коју је тада био осуђен српски народ.
|}
Докторка Солто иако озбиљно забринута размерама епидемије која је погодила Србу, са својим припадницама екипе, трудила се несебично да све случајеве збрине даноноћним радом са мало одмора у ретким паузама између две колоне болесника. И поред надчовечанских напора оне нису могле ''да прихвате све рањенике и болеснике од пегавца, који су као река стизали у њихову болницу.''
 
Убрзо се болница проширила и на околне куће, а мањак кадра надомештен је ангажовањем већег броја аустријских заробљеника који су радили као болничари и обављали и друге тешке послове. За смешта рековалесцената, болници су додељен пет кафане у граду у које је смештено од 400-500 болесника.
 
;=== У окупираној Србији ===
[[Датотека:"The Chief" (Elsie Inglis) and some of her sisters - 1916.png|300px|мини|лево|Део мисије Болница шкотских жена, на челу са др Елси Инглис]]
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left: 1em; margin-right: 2em; font-size: 85%; background:#c6dbf7; color:black; width:30em; max-width: 40%;" cellspacing="5"
| style="text-align: center;" |
|-
| style="text-align: left;" |
:'''Шкотланђанке између потреба и могућности'''
* У ове болнице даноноћно су долазиле колоне рањеника који су сатима чекали, на киши и хладноћи, да буду примљени.
* То је захтевало непрекидни рад хирурга и других стручњака у борби за живот војника, уз недостатак многих средстава за успешну интервенцију
* Све то често је доводило до очајања припаднице Шкотских медицинских екипа.
* Женска осећајност била је пренапрегнута иначе очајним условима рада.
* Али задивљујућа енергија, коју нико не би могао очекивати од ових крхких створења… успевала је да умањи трагедију на коју је тада био осуђен српски народ.
|}
У јесен 1915. године, аустро-немачко-бугарска коалиција напала је Србију. Пресечен је моравско-вардарски правац, као веза српске војске са Грчком. У таквој, безизлазној ситуацији, војска и народ били су принуђени да се повлаче према Косову, а потом, преко Проклетија, и Албаније ка јадранском приморју.
 
 
Након вишемесечног рада савезничких болница у окупираној Србији, почетком марта 1916. године, преко Међународног Црвеног крста извршена је репатријација свих чланова савезничких медицинских мисија. Тако се [[Евелина Хаверфилд]], са осталим чланицама Шкотских жена, вратила у Енглеску, преко Мађарске, Беча, Швајцарске и Француске.
=== Одлазак у албанску голготу ===
 
До Шкотланђанки из Болница шкотских жена, њих око 40, донело је одлуку да крене у албанску голготу заједно са војском и избеглим становништвом. Пре поласна поделиле су се у две групе; прву групу водила је Беатрис Мекгрегор, а другу Вилијам Смит (сликар аматер), траспортни официр и један од ретких мушкараца у Болници шкотских жена. На том крвавом путу Шкотланђанке су се показале изузетно храбро и достојанствено и уз само једну жртву, Каролајн Тафи, која је погинула у саобраћајној несрећи због превртања возила, стигле на јадранску обалу.