Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→Одлазак у албанску голготу: #1Lib1Ref |
→У окупираној Србији: #1Lib1Ref |
||
Ред 95:
Временом рад у крушевачким болницама се све више смањивао, јер није било нових прилива, а српски рањеници чим би мало заздравили, одвођени су у заробљеничке логоре.
Након вишемесечног рада савезничких болница у окупираној Србији, почетком марта 1916. године, преко Међународног Црвеног крста извршена је репатријација свих чланова савезничких медицинских мисија. Тако се [[Евелина Хаверфилд]], са осталим чланицама Шкотских жена, вратила у Енглеску, преко Мађарске, Беча, Швајцарске и Француске.<ref>Радовановић Милан, Одлазак британских медицинских мисија у јесен 1915. године, у: Зборник радова Четвртог научног скупа] 800 година српске медицине,[Соко Град, 6. до 9. јуна 2013. године] / [уредници Брана Димитријевић, Зоран
Вацић], Београд 2013, стр. 55–69.</ref>
=== Одлазак у албанску голготу ===
До Шкотланђанки из Болница шкотских жена, њих око 40, донело је одлуку да крене у албанску голготу заједно са војском и избеглим становништвом. Пре поласна поделиле су се у две групе; прву групу водила је Беатрис Мекгрегор, а другу Вилијам Смит (сликар аматер), траспортни официр и један од ретких мушкараца у Болници шкотских жена. На том крвавом путу Шкотланђанке су се показале изузетно храбро и достојанствено и уз само једну жртву, Каролајн Тафи, која је погинула у саобраћајној несрећи због превртања возила, стигле на јадранску обалу.<ref>Стефановић Свет., Фрагменти грађе за историју нашег повлачења и изгнанства, у: В. Станојевић, Историја српског војног санитета = (L’histoire du service de santé de l’armée Serbe); Наше ратно санитетско искуство = (Notre
|