Болнице шкотских жена у Србији 1915. — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
→У окупираној Србији: #1Lib1Ref |
→Болница у пуном замаху: #1Lib1Ref |
||
Ред 53:
== Болница у пуном замаху ==
[[Датотека:Болница шкотских жена 1915.jpg|300px|мини|Припаднице Болнице шкотских жена [[1915]].]]
У Ваљево је Болница шкотских жена на челу са докторком Алис Хачинсон, дошла бројна, потпуно опремљена, са 40 шатора од којих су шест великих служили као болничке собе за оболеле а остали за друге болничке потребе. Мањи шатори су били намењени за апотеку, магацине, кухињу, купатила, санитарно одељење и наравно просторије за спавање и дневни боравак особља. Болница је у Ваљеву смештена на Крушику, у близини болнице на Петом пуку која им је обезбеђивала у почетку све што им је било потребно. Једна од чланица мисије, Беси Сатерленд је оболела од пегавца и умрла у Ваљеву 26. септембра 1915. године.<ref>Поменик погинулих и помрлих лекара и медицинара у ратовима 1912–1918. / [уредник Радоје Чоловић], Фототипско изд., Београд 2012.</ref>
Прве пацијент њих 250, болница је примила одмах по доласку, да би а до пролећа 1915. збринула 650 рањеника и болесних Срба и аустријских заробљеника. Стални све већи прилив великог броја рањеника, још више је погоршала епидемијом пегавог тифуса која се као пошаст ширила Србијом. А у окружењу болнице било је овакво стање по опису америчког новинара [[Џон Рид|Џона Рида]]:
| |||