Невладина организација — разлика између измена

м
#1Lib1Ref Додат шаблон за листу референци и једна референца за чланак који није имао референце.
м (Враћене измене Kaisaodkajsije (разговор) на последњу измену корисника 109.245.227.118)
ознака: враћање
м (#1Lib1Ref Додат шаблон за листу референци и једна референца за чланак који није имао референце.)
* Могућност да се ограничи потенцијал бизниса да буде без контроле.
Појам заједнички интерес у дефиницији може да буде разнолик.<ref>{{cite web |title=SVE O NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA |url=https://www.intermagazin.rs/sve-o-nevladinim-organizacijama-kako-su-nastale-cemu-sluze-i-ko-ih-placa/ |accessdate=3. 2. 2020}}</ref> Он може, али и не мора, да буде прихватљив за све који раде са, и у, организацијама цивилног друштва. Оно што је битно је да су [[слобода говора]] и [[слобода удруживања]] битни елементи у демократским друштвима који дозвољавају грађанима да се удружују и да искажу различите интересе који не морају бити атрактивни увек за све. Значајна одлика цивилног друштва је да постоји подстицајни амбијент у коме су различити погледи дозвољени и пожељни и где је организацијама или асоцијацијама различите врсте дозвољено да постоје.
 
Институције једног подстицајног амбијента за развој цивилног друштва су:
Као што се види простор за сарадњу и за унапређење заједничких интереса је веома широк.
Основна подела удружења грађана је на организације за узајамну помоћ (које формирају грађани и чији су они чланови и на бази тога остварују одређене користи), организације од општег (јавног) интереса (које формирају грађани у намери да помогну другим групама грађана који нису нужно њихови чланови), и претендери (претварачи).
 
== Референце ==
{{reflist}}
 
== Види још ==
214

измена