Википедија

Управљачки програм — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 147.91.1.41 (разговор) на последњу измену корисника MarinaSimic
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м standardizacija
Ред 13:
[[Линукс]]ови драјвери су уграђени у [[језгро оперативног система]]. Ако су доступни технички детаљи о одређеној врсти уређаја, развојни тим језгра Линукса гарантује да ће написати одговарајуће драјвере за линукс, без новчане надокнаде<ref>[http://www.kroah.com/log/2007/01/29/#free_drivers Грег Кроа-Хартман, „Слободан развој линуксових драјвера“] (23. мај 2007) {{en}}</ref><ref>[http://www.linuxworld.com.au/index.php/id;58590129;fp;16;fpid;0 Дон Марти, „Пројекат развоја линуксових драјвера доноси плодове“] {{Wayback|url=http://www.linuxworld.com.au/index.php/id;58590129;fp;16;fpid;0 |date=20071030020223 }} (23. мај 2007) {{en}}</ref><ref>[http://linuxdriverproject.org/twiki/bin/view „Линуксови драјвери“] {{Wayback|url=http://linuxdriverproject.org/twiki/bin/view |date=20071026085121 }} (14. јун 2007) {{en}}</ref>. На тај начин произвођачи рачунарске опреме не морају да пишу драјвере своје опреме за линукс.
 
Поред тога што драјвери могу да учествују у грађи језгра, они могу да представљају и засебне целине. [[МајкрософтMicrosoft виндоусWindows|ВиндоусовеWindows]] датотеке с наставком <code>.sys</code> и линуксове датотеке с наставком <code>.ko</code> представљају драјвере у облику засебних целина, који се могу учитати за време рада оперативног система. Њихова предност је што се могу учитати по потреби, и уклонити из меморије када више нису потребни, што штеди меморијски простор језгра.
 
== Развој ==
Писање драјвера за одређени уређај захтева одлично разумевање начина функционисања тог уређаја, као и оперативног система за који се драјвер пише. Драјвери имају висок ниво дозвола у свом радном окружењу и могу проузроковати велику штету за рачунарски систем ако се не напишу добро и ствари крену наопако<ref>[http://www.linux-tutorial.info/modules.php?name=Tutorial&pageid=255 Linux-Tutorial.info] {{en}}</ref>, за разлику од већине програма вишег нивоа, нарочито апликација, чија се упутства у случају опасности могу обуставити без веће штете по оперативни и рачунарски систем. Чак и драјвери у тзв. корисничком режиму рада могу задати озбиљну штету оперативном и рачунарском систему уколико су лоше програмирани. Због ових проблема, драјвере углавном пишу инжењери који раде у фирмама које производе рачунарску опрему, јер имају више података о посебностима рада одређеног уређаја у односу на већину људи ван фирме. Обично се логички слој драјвера за неки тип опреме пише од стране произвођача датог оперативног система, док физички слој пишу произвођачи дате врсте уређаја. У скорије време, међутим, с порастом коришћења слободних оперативних система и програма, све већи број добровољаца пише драјвере за разне врсте опреме. Да би се то остварило, битно је да произвођач одређеног уређаја пружи детаљне податке о начину његовог функционисања. Иако ови подаци могу бити откривени тзв. обрнутим инжењерингом, тај поступак је много спорији него код програма.
 
[[Мајкрософт]] је покушао да смањи ризик при коришћењу лоше написаних драјвера, стварањем шаблона за писање истих, званог „Темељ за виндоусовеWindows драјвере“ ({{јез-енг|Windows Driver Foundation, WDF}}). Овај шаблон садржи подшаблон за драјвере у корисничком режиму рада ({{јез-енг|User-Mode Driver Framework, UMDF}}), који налаже да се на основу њега пишу одређене врсте драјвера, првенствено оне који су засновани на размени порука, и подшаблон за драјвере у режиму рада језгра ({{јез-енг|Kernel-Mode Driver Framework, KMDF}}), који пружа решења за проблеме који се често дешавају у овом режиму, укључујући отказивање улаза/излаза, управљање електричном енергијом и проблеме с уређајима који се прикључују рачунарском систему за време његовог рада.
 
[[Епл]] има шаблон „-{I/O Kit}-“ („Опрема за улаз/излаз“) која је лишена ауторског права и служи за писање драјвера за -{[[Mac OS X]]}-.
Ред 37:
 
== Виртуелни драјвери ==
Посебна врста драјвера су тзв. виртуелни драјвери. Они се користе у окружењима где се [[Симулација|симулира]] рад неког другог окружења, нпр. рад линукса под оперативним системом виндоусWindows. Уместо да се том симулатору дозволи приступ рачунарској опреми, ствара се посебна виртуелна машина и виртуелни драјвери за њу, тако да симулатор „мисли“ да приступа правој опреми преко драјвера, док ти виртуелни драјвери заправо захтевају приступ опреми преко правих драјвера. На овај начин се чува безбедност оперативног система-домаћина и анализира рад оперативног система-госта.
 
== Извори ==
Ред 43:
 
== Спољашње везе ==
* [http://www.updrivers.com/ UpDrivers.com] – бесплатни драјвери за виндоусWindows {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20070623040851/http://www.dynamiclink.nl/frames/sys.htm DynamicLink.nl] – потпун и абецедно уређен списак свих 1536 „.sys“ драјвера за виндоусWindows] {{en}}
* [https://web.archive.org/web/20080115191750/http://www.rcnp.osaka-u.ac.jp/unix/DOCUMENTATION/HTML/AA-PUBVD-TE_html/TITLE.html rcnp.osaka-u.ac.jp] – упутство за писање драјвера {{en}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Управљачки_програм”