Управљачки програм — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Autobot (разговор | доприноси)
м standardizacija
Ред 13:
[[Линукс]]ови драјвери су уграђени у [[језгро оперативног система]]. Ако су доступни технички детаљи о одређеној врсти уређаја, развојни тим језгра Линукса гарантује да ће написати одговарајуће драјвере за линукс, без новчане надокнаде<ref>[http://www.kroah.com/log/2007/01/29/#free_drivers Грег Кроа-Хартман, „Слободан развој линуксових драјвера“] (23. мај 2007) {{en}}</ref><ref>[http://www.linuxworld.com.au/index.php/id;58590129;fp;16;fpid;0 Дон Марти, „Пројекат развоја линуксових драјвера доноси плодове“] {{Wayback|url=http://www.linuxworld.com.au/index.php/id;58590129;fp;16;fpid;0 |date=20071030020223 }} (23. мај 2007) {{en}}</ref><ref>[http://linuxdriverproject.org/twiki/bin/view „Линуксови драјвери“] {{Wayback|url=http://linuxdriverproject.org/twiki/bin/view |date=20071026085121 }} (14. јун 2007) {{en}}</ref>. На тај начин произвођачи рачунарске опреме не морају да пишу драјвере своје опреме за линукс.
 
Поред тога што драјвери могу да учествују у грађи језгра, они могу да представљају и засебне целине. [[Microsoft Windows|Windows]] датотеке с наставком <code>.sys</code> и линуксове датотеке с наставком <code>.ko</code> представљају драјвере у облику засебних целина, који се могу учитати за време рада оперативног система. Њихова предност је што се могу учитати по потреби, и уклонити из меморије када више нису потребни, што штеди меморијски простор језгра.
 
== Развој ==