Адам Стефановић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 25:
Женио се два пута. Прва супруга Марија, родом из Титела умрла је 10. децембра 1873. године у Панчеву. Сликар се затим оженио са другом Маријом, кћерком панчевачког учитеља Николе Матејића, 20. јула 1874. године. Обе кћерке су умрле једна за другом, 1875. и 1876. године. Мали син Димитрије поживео је исто кратко и умро 1887. године.<ref>Павле Васић: "Уметничка топографија Панчева", Нови Сад 1989. године</ref> Портретисао је сина Марка.
Адам је почео да се занима сликарством у време док је живео у Томашевцу. Држао је он у том банатском селу прво трговачку радњу па кафану (1862-1864), у време када је осликавана православна црква. Обнављана је српска богомоља пострадала (као она у Перлезу) од стране Мађара, крајем револуционарне 1848. године. Дружио се и помало помагао (мешао боје) познатом иконописцу [[Јован Поповић|Јовану Поповићу]]. Након преране Поповићеве смрти (1864), због које
Године 1870—1873. најплодније су раздобље његовог стваралаштва. У то време настају бројне [[литографија|литографије]] са темама из [[Србија|српске]] [[историја|историје]], које ради сам или у друштву са [[Павле Чортановић|Павлом Чортановићем]] (Косовски циклус). После 1874. године његова сликарска активност замире, да би поново, али са мало успеха, оживела последњих година његовог живота (1885—1886).
|