Спасовдан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref |
#1Lib1Ref |
||
Ред 14:
Спасовдан је иначе и крсна слава града Београда, који тиме чува спомен на тај дан 1403. године када га је деспот Стефан Лазаревић прогласио српском престоницом, а верски празник за градску славу.<ref name="спаки" /> Спасовдан је као слава Београда обновљена 1993. године када је улицама у центру града прошла литија први пут после 46 година. Литија има устаљену трасу београдским улицама, симболично затварајући круг у порти Вазнесенске цркве, која је и грађена као градски храм.
== Народна веровања и обичаји ==
Многи обичаји о Спасовдану сачувани су још од предхришћанских времена. Божанство Спас је имало улогу заштите и спасења, те му се народ обраћа молитвом:
''Свети Спасе – спаси душе наше!''<ref name="спаси 1">{{cite web |title=Данас је празник Спасовдан: „Свети Спасе, спаси душе наше“ |url=https://www.in4s.net/danas-je-spasovdan-sveti-spase-spasi-duse-nase/ |website=ин4с |accessdate=4. 2. 2020}}</ref>
Спасовдан је био многобожачки дан празновања Главног четвртка у години. Громовник Перун, тукао је, по веровању, громовима и градом усеве, а божанство Спас је уз помоћ житног класа у руци, спасавало усеве од туче.
Пре Спасовдана није се пило млеко од Нове године. На Спасовдан мушкарци се не брију, жене се не умивају и деца се не купају. Не спава се преко дана, да се не би дремало преко године.
Верска прослава Спасовдана састојала се у одласку у Цркву на верски обред посвећен овом празнику. После изласка из цркве, домаћини су своје госте водили кући, где их је чекао припремљен ручак.
| |||