Врање — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 325:
Врање се налази на југу Србије, на [[Коридор 10|Коридору 10]] у близини границе са [[Република Македонија|Македонијом]] и [[Бугарска|Бугарском]]. Удаљеност од међународне луке [[Солун]] износи 285 km, од међународног аеродрома у [[Скопље|Скопљу]] 90 km и [[Ниш]]у 120 km (директан приступ преко [[Европски пут Е70|ауто-пута Е75]]). Захваљујући одличним транспортним конекцијама, из Врања се лако може приступити тржиштима [[Југоисточна Европа|југоисточне Европе]] ([[Централноевропски уговор о слободној трговини|ЦЕФТА]]) и [[Европска унија|Европске уније]], уз све царинске олакшице које Србија има у трговини са овим земљама. Врање има дугу традицију у индустријској производњи, трговини и [[туризам|туризму]], и богато је природним ресурсима, као што су [[шума|шуме]] и [[геотермални извори]].<ref name="siepa1">[http://www.siepa.gov.rs/files/pdf/Vranje.pdf Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА) - Град Врање], Приступљено 5. 5. 2013.</ref>
 
До половине [[20. век]]а Врање је било [[занат]]лијска варош. Били су заступљени следећи занати: [[мутавџијски занатмутавџија|мутавџијски]], [[воденичар]]ски, [[асуфијски занат]] и [[фијакерски занат]]. Са почетком [[industrijalizacija|индустријализације]] 60-их година многи од ових заната су нестали.<ref name="grad vranje">http://www.gradvranje.com/index_files/privreda.html {{Wayback|url=http://www.gradvranje.com/index_files/privreda.html |date=20090402133321 }} Привреда града Врања</ref> Тих година отворене су неколико фабрика:[[Дуванска индустрија Врање]] (ДИВ), [[Simpo|СИМПО]], [[Фабрика обуће Коштана]], Памучни комбинат [[Јумко]], индустрија техничке робе [[Алфа Плам]], СЗП Заваривач Врање. Са отварањем нових фабрика растао је и број запослених. Године [[1961]]. године било је 1 525 запослених, [[1971]]. године 4 374 запослених, а [[1998]]. године укупно има 32 758 од којих су 28 347 били у привреди, а 4 411. ван ње.<ref name="grad vranje"/>
 
После [[Демонстрације 5. октобра 2000.|5. октобра 2000.]] број запослених је почео да пада, због затварања многих фабричких гиганта попут ''Јумка'' или ''Коштане''. Запослених је [[2010]]. године било 18 958, а незапослених 7 559, док у целом [[Град Врање|Граду Врању]] има 59 278 радно способних људи. У Врању су најзаступљеније следеће делатности [[дрвна индустрија]], [[индустрија одеће]], [[индустрија обуће|обуће]] и [[индустрија намештаја|намештаја]], [[индустрија храна|хране]] и [[индустрија пића|пића]]. Затим [[пољопривреда]], [[текстилна индустрија]], [[хемијска индустрија]], [[грађевинска индустрија]], [[индустрија машина и опреме]] и пословне услуге.<ref name="siepa">[http://serbia-locations.rs/municipalities-srb/municipality.php?ID=177 Агенција за страна улагања и промоцију извоза Републике Србије (СИЕПА)]</ref> У Врању послује преко 2.500 предузећа. Потенцијалним инвеститорима стоји на располагању неколико индустријских зона, које су регулисане планским документима и опремљене инфраструктуром. Међу инвеститорима који су већ ту и уживају у повољном пословном окружењу овог града су [[Бритиш Американ тобако]], [[Симпо]], [[Санч]], [[Младеновић Д. О. О]], [[Кенда Фарбен]], [[Дени Стајл]], [[ОМВ]] и [[Хеленик Петролеум]].<ref name="siepa1"/>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Врање