Врање — разлика између измена

Земљишни покривач врањског подручја је разноврсних продуктивних својстава. Заступљене су две групе: агенетичке творевине и генетичке творевине. Код агенетичких творевине долазе [[скелетни систем|скелет]], скелетоидне земљишне творевине и алувијално-делувијални наноси. Код генетичких творевина заступљени су типови земљишта: [[Корисник:Ivan25/Гајњача|гајњача]] и њени варијетети, [[смоница]] и њени варијетети, [[подзол]] и трагови планинске [[Црница (педологија)|црнице]]. Генетичке творевине заузимају од 22% до 25% укупне површине врањске регије. Агенетичке творевине покривају највећи део подручја и заузимају око 75% површине врањског подручја. Гајњаче, смонице и подзол заузимају средњи висински део врањског подручја и на нагибним теренима су у стању еродираних типова. Планинске црнице заступљене су на вискоим теренима као и на површинама са проређеним шумама.<ref name='geologija'/><ref>{{Cite book|last=Костић|first=М.| title=Јужно Поморавље - Економско-географске одлике|edition =|publisher=[[Лесковачки зборник]] књ. 9|year=1969|id=|pages=195-202195–202}}</ref>

Поднебље Врањске [[Јужна Морава|Мораве]] има [[локална клима|локалну климу]], која се карактерише особеностима насталим формирањем између модификоване [[средоземна клима|медитеранске]] и [[умереноконтинентална клима|умерено континеталне климе]], што је произашло под утицајем [[орографија|орографије]] и пластике [[рељеф]]а. Врањска Морава има годишња доба неуједначеног трајања. По дну котлине и у регији побрђа по ивици котлине, [[пролеће]] се јавља рано и кратко траје. Због тога су позни [[мраз]]еви честа појава. [[Лето]] је топло, суво и дуго. [[Јесен]] је исто тако дуга, топла и сунчана, али сува. [[Зима]] је у [[Врањска котлина|Врањској котлини]] краткотрајна и врло блага с незнатним снежним покривачем. С друге стране ободно побрђе и планински регион, обилују [[снијег|снежним]] покривачем.<ref>{{Cite book|last=Трифуновски|first=Ј. Ф.| title=Врањска котлина, књ. 1|edition =|publisher=|year=|pages=11}}</ref><ref>{{Cite book|last=Костић|first=О.| title=Грделичка клисура и Врањска котлина. Географија, ерозија и шумска привреда|edition =|publisher=|year=|id=|pages=45}}</ref><ref>{{Cite book|last=Костић|first=М.| title=Врањско-Бујановачка котлина, књ. 4|edition =|publisher=[[Врањски гласник]]|year=1968|id=|pages=185-186185–186}}</ref>

| Јан_ср= | Јан_ср_пад=41.4

| Феб_ср= | Феб_ср_пад=43.4

| Мар_ср= | Мар_ср_пад=46.0

| Апр_ср= | Апр_ср_пад=51.7

| Мај_ср= | Мај_ср_пад=65.0

| Јун_ср= | Јун_ср_пад=70.9

| Јул_ср= | Јул_ср_пад=50.4

| Авг_ср= | Авг_ср_пад=38.7

| Сеп_ср= | Сеп_ср_пад=45.4

| Окт_ср= | Окт_ср_пад=46.2

| Нов_ср= | Нов_ср_пад=62.9

| Дец_ср= | Дец_ср_пад=52.0

| Год_ср= | Год_ср_пад=614.0

| Јан_ср_мин=-3.9 | Јан_ср_макс=3.0

| Феб_ср_мин=-1.8 | Феб_ср_макс=6.2

| Мар_ср_мин=1.3 | Мар_ср_макс=11.3

| Апр_ср_мин=5.4 | Апр_ср_макс=16.7

| Мај_ср_мин=9.6 | Мај_ср_макс=21.6

| Јун_ср_мин=12.6 | Јун_ср_макс=24.8

| Јул_ср_мин=13.9 | Јул_ср_макс=27.3

| Авг_ср_мин=13.8 | Авг_ср_макс=27.6

| Сеп_ср_мин=10.5 | Сеп_ср_макс=24.0

| Окт_ср_мин=6.0 | Окт_ср_макс=18.0

| Нов_ср_мин=1.8 | Нов_ср_макс=10.6

| Дец_ср_мин=-2.2 | Дец_ср_макс=4.6

| Год_ср_мин=5.6 | Год_ср_макс=16.3

|}}

{{reflist|230em}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Вукановић|first=Татомир|authorlink=Татомир Вукановић| title=Врање - етничка историја и културна баштина врањског гравитационог подручја у доба ослобођења од Турака 1878.|edition =|publisher=[[Раднички универзитет у Врању]]|year=1978|id=|pages=4-54–5}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Костић|first=М.| title=Јужно Поморавље - Економско-географске одлике|edition =|publisher=[[Лесковачки зборник]] књ. 9|year=1969|id=|pages=195-202195–202}}

* {{Cite book| ref=harv|last=Костић|first=М.| title=Врањско-Бујановачка котлина, књ. 4|edition =|publisher=[[Врањски гласник]]|year=1968|id=|pages=185-186185–186}}