Архитектонски факултет Универзитета у Београду — разлика између измена

нема резимеа измене
м (уклоњена категорија Градска општина Палилула (Београд); додана категорија Образовање на Палилули (Београд) помоћу геџета HotCat)
 
== Историја ==
Акт о оснивању Инџинирскетадашње школе„Инџинирске школе”, који садржи наведени програм и детаље о одвијању наставе потписао је књезКњаз Србије [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александар Карађорђевић]]. Ценећи„Ценећи да је Инџинирска школа већ својим називом указивала на јаснију оријентацију ка градитељској струци, те да је програм следио логику по којој се и данас образују архитекти, усвојено је да се дан [[19. јун]]и, односно по [[грегоријански календар|новом календару]] [[1. јул]]и, [[1846]]. године сматра традиционалним почетком високошколске наставе архитектуре у Србији. Законом од [[24. септембар|24. септембра]] [[1863]]. године највиша образовна институција постала је [[Велика школа]] са правним, филозофским и техничким факултетомфакултетом”<ref>http://www.arh.bg.ac.rs/istorija-fakulteta/</ref>.
 
Од [[1888]]. до [[1889]]. године Технички факултет се издваја из опште заједнице Велике школе као посебна целина, а [[1897]]. године добија засебан Архитектонски одсек.
 
Дана [[27. фебруар]]а [[1905]]., прерастањем Велике школе у [[Универзитет у Београду]], Технички факултет, са својим архитектонским одсеком, постаје један од пет чланова Универзитета. Технички факултет, укључујући и Архитектонски одсек, [[1932]]. године уселио у нову зграду на месту тадашњег „тркалишта”,тј. хиподрома на данашњем подручју код [[Вуков споменик|Вуковог споменика]]<ref>http://www.arh.bg.ac.rs/istorija-fakulteta/</ref>.
 
Уредбом Владе Народне [[Република Србија|Републике Србије]], [[21. јун]]а [[1948]]., основан је Архитектонски факултет, као један од независних факултета Техничке велике школе, дотадашњег Техничког факултета. Истом уредбом, сви наведени факултети издвојени су из састава Универзитета у Београду. На основу Општег закона о Универзитету, [[1954]]. године, сви факултети Техничке велике школе прикључени су Универзитету у Београду. Декан у периоду [[1954]]-[[1956]]. био је [[Димитрије М. Леко]].
 
== Образовни профил ==
На основним студијама на Архитектонском факултету је јединствен. Основне образовно-научне јединице на Факултету су<ref>http://www.arh.bg.ac.rs/o-fakultetu/organizacija/departmani/</ref>:
* Департман за архитектуру,
* Катедра за архитектонско и урбанистичко пројектовање.
* КатедраДепартман за урбанизам и просторно планирање.
* КатедраДепартман за архитектонске конструкције, технологију грађења и еколошки инжењеринг.технологије
* Катедра за статику конструкција.
* Катедра за историју и теорију архитектуре и уметности.
* Катедра за визуелне комуникације.
 
Поред тога, Архитектонски факултет има и своју [[Библиотека|библиотеку]] и пет центара: (1) Архитектонски рачунарски центар; (2) Информационо-документациони центар; (3) Центар за истраживачку делатност; (4) Центар за међународну сарадњу и комуникације и (5) Центар за сарадњу са привредом.
== Управа факултета ==
Чине је:
* Декан Проф. [[Михаило Тимотијевић]], дипл. инж. арх.
* Продекан за наставу Доц. мр [[Марко Савић]], дипл. инж. арх.
* Продекан за научноистраживачки и стручно-уметнички рад Проф. мр [[Драгана Базик]], дипл. инж. арх.
* Продекан за материјално-финансијско пословање Проф. др [[Љиљана Петрушевски]], дипл. мат.
 
== УправаОсобље факултета ==
== Кадровска структура ==
Познати професори Архитектонског факултета били су: [[Никола Добровић]], [[Александар Дероко]], [[Милан Злоковић]], [[Димитрије М. Леко]], [[Станко Клиска]], [[Ђурђе Бошковић]], [[Бранислав Којић]], [[Урош Мартиновић]], [[Петар Анагности]], [[Богдан Богдановић (архитекта)|Богдан Богдановић]], [[Бранислав Миленковић]], [[Зоран Б. Петровић (архитекта)|Зоран Петровић]], [[Борко Новаковић]], [[Александар Стјепановић]], [[Димитрије Рајић]], [[Михаило Живадиновић]].
Од 1. маја 2003. године је следећа:
 
* 21 редовни професор
На Архитектонском факултету данас ради приближно 150 чланова наставног и научног особља, као и неколико десетина особља у општим службама установе.
* 19 ванредних професора
 
* 21 доцента
== Извори ==
* 1 предавача
{{извори}}
* 28 асистената
* 29 асистената-приправника
* 5 виших стручних сарадника
* 11 стручних сарадника
 
== Спољашње везе ==