Азија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene; козметичке измене
Нема описа измене
Ред 201:
[[Датотека:Steppe-2003.JPG|мини|Пробна испитивања у степи у [[Казахстан]]у]]
 
Велики делови Азије су и данас обележени пољопривредно оријентираним земљама, од чега је [[риболов]] и узгој [[пиринач|риже]] од посебног значаја. Обележја држава сиромашних сировинама и држава које су назадовале због [[рат]]ова или корумпиране власти као што су [[Авганистан]], [[Бангладеш]], [[Мјанмар]], [[Лаос]], [[Камбоџа]] и [[Вијетнам]] као и бивше совјетске републике у централној Азији су као и пре пољопривредно орјентиранаоријентисана производња условљена њиховом топографијом.
 
Већина држава у централној и северној Азији били су до распада 1990/1991. део Совјетског Савеза те тако плански орјентиранеоријентисане привреде. Економија ових земаља је највећим делом обиљежена пољопривредом и [[Тешка индустрија|тешком индустријом]]. Богатство сировинама у неким подручјима попут нафте и земног гаса нарочито око Каспијског језера и понегде у сибирској тундри све више добијају на значају, због повећане светске потражње за енергентима носећи са собом и одређене непожељне посљедице за становништво као што су загађење околине, корупција и ратови.
 
=== Заливске државе ===
Ред 588:
У септембру 1960. државе Иран, Ирак, Кувајт и Саудијска Арабија заједно са јужноамеричком државом [[Венецуела|Венецуелом]] основали су у [[Багдад]]у [[ОПЕЦ|Организацију земаља извозница нафте]] (ОПЕЦ), којој су се касније придружиле земље произвођачи нафте Катар (1961), Индонезија (1962) и Уједињени Арапски Емирати (1967). Земље чланице ОПЕЦ-а из Азије, Африке и Јужне Америке заједно производе око 40% укупне светске годишње производње нафте а располажу са око три четвртине познатих светских залиха. Циљеви ОПЕЦ-а су заједничка нафтна политика, да би се заједничким акцијама осигурали од пада цена нафте и уједно осигурале светску понуду нафте. Путем фиксно одређених квота производње за појединачне чланице ОПЕЦ-а регулирана је производња нафте. Осим ОПЕЦ-а, бројне државе су приступиле и Организацији арапских земаља извозница нафте (ОАПЕЦ), коју су основали 1968. Кувајт, [[Либија]] и Саудијска Арабија заједно са политички конзервативним арапским земљама Азије и сјеверне Африке као противтежа ОПЕЦ-у. Друге чланице ОАПЕЦ-а из Азије су Бахреин, Ирак, Катар, Сирија и Уједињени Арапски Емирати.
 
'''[[Асоцијација нација југоисточне Азије|АСЕАН]]''' (''Савез држава југоисточне Азије'') основан је 8. аугуста 1967. као политичка, економска и културна организација држава југоисточне Азије: Тајланда, Индонезије, Малезије, Филипина и Сингапура. Његов циљ је био и јесте заједнички рад на повећању економског раста, социјалног напретка и политичке стабилности у том подручју. Основан за време [[Хладни рат|Хладног рата]], савез је од својих почетака био [[капитализам|капиталистичко]]-тржишно оријентиран и повезан са западним индустријским земљама и стоји као конкуренција комунистичкој планско орјентиранојоријентисаној Народној Републици Кини. [[Султан]]ат [[Брунеј]] је 1984. приступио АСЕАН-у, те Вијетнам 1995, Мјанмар и Лаос 1997. те [[Камбоџа]] 1999. године. Папуа Нова Гвинеја има статус посматрача. Оснивањем АСЕАН слободне трговинске зоне (АФТА) 1. јануара 2003. године створен је слободно тржиште којем припадају све чланице АСЕАН-а. [[Аустралија]] и [[Нови Зеланд]] су у преговорима за приступ овој заједници слободне трговине. Појам ''АСЕАН плус тхрее'' (АСЕАН плус три) означава заједничку конференцију држава АСЕАН-а са Кином, Јапаном и Јужном Корејом. У Тајланду је 2000. основана Иницијатива Чианг-Маи, која је утврдила јачање сарадње држава АСЕАН плус три у финансијском сектору.<ref name="china3" />
 
Иран, Пакистан и [[Турска]] основали су 1985. Организацију за економску сарадњу (ЕЦО), из које је требало такође да настане слободна трговинска зона. Након распада Совјетског Савеза, сарадњи са овим савезом приступили су и Авганистан, Азербејџан, Казахстан, Киргистан, Таџикистан, Туркменистан и Узбекистан. Међународни значај ове организације је првенствено због богатих природних ресурса и стратешког положаја као транзитни коридор за ове робе према Европи и према Кини.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Азија