Срђевдан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref |
#1Lib1Ref |
||
Ред 1:
[[Датотека:Krst u gradskom parku.JPG|мини|оквир|Православље]]
'''Срђевдан''' ([[7. октобар|7]]/[[20. октобар]]) - [[слава|крсна слава]] посвећена [[Свети Срђ (вишезначна одредница)|Св. Срђу]] (''Сергију'', на [[Латински језик|лат]]. ''-{Sergius}-'') и [[Сергије и Вакх|Вакх]] у (на лат. ''-{Bachus}-''), који су према легенди били римски достојанственици на двору цара [[Максимијан]]а ([[Максимијан|Марко Аурелије Валерије]]), савладара цара [[Диоклецијан]]а (286—305).<ref>{{cite web |title=Данас је Срђевдан |url=https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2904999-danas-je-srdjevdan-i-jednu-stvar-ni-slucajno-ne-smete-da-radite-foto |website=Телеграф |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> Због припадности [[Хришћанство|хришћанској]] вери и одбијања да се поклоне римским боговима посечени су у [[Сирија|Сирији]], где је њихов [[култ]] успостављен и одакле се раширио по истоку. Св. Сергије нарочито је био поштован у граду [[Ресафа|Ресафи]], где је погубљен, који је једно време носио име ''„Сергиополис“'' и у [[6. век]]у био велико ходочасничко место читавог Истока.
Под царем [[Јустинијан I|Јустинијаном I]] (527—565), који је [[црква светих Срђа и Ваха|овим свецима подигао цркву]] у [[Цариград]]у, култ Св. Сергија и Вакха раширио се на запад, нарочито на простору између [[Драч]]а и данашњег [[Дубровник]]а, где је према сачуваним подацима постојало више од 15 цркава посвећених овим свецима. Одатле се слављење Срђевдана ширило у унутрашњост, тако да је ова слава у [[средњи вијек|средњовековној]] [[Зета (држава)|Зети]] била једна од значајнијих. О томе сведочи и [[самостан Светих Срђа и Ваха на Бојани|црква Св. Сергија и Вакха]] на [[Бојана (река)|Бојани]], која је била место где су сахрањивани владари династије [[Војислављевићи|Војислављевић]] у [[11. век|11.]] и [[12. век]]у. Након обнове крајем [[13. век]]а, од стране српске краљице [[Јелена Анжујска|Јелене Анжујске]] и њених синова [[Стефан Драгутин|Драгутина]] и [[Стефан Урош II Милутин|Милутина]], та црква је могла да прими 3.000 верника.
| |||