Прохор Пчињски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
#1Lib1Ref |
#1Lib1Ref |
||
Ред 3:
'''Прохор Пчињски''' (почетак [[11. век]]а - 14. септембар 1067) је српски православни [[отшелник|пустињак]] и светац и пријатељ светог Јована Рилског и Гаврила
Лесновског.
Рођен је у првој половини [[11. век]]а од побожних родитеља, Јована и Ане, у околини [[Овче поље|Овчег поља]].<ref name="спц">{{cite web |title=Преподобни Прохор Пчињски |url=http://www.spc.rs/sr/prepodobni_prohor_pchinjski_2 |website=СПЦ |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> По Житију, Прохор је рано изучио књижне мудрости и у свему био бољи од својих вршњака. У духовном усхићењу он одлази у пештеру Нагоричинску (источно од [[Куманово|Куманова]]), близу данашњег манастира [[Старо Нагоричано|Старо Нагоричино]], где среће ловца Диогена. Прохор му прорече да ће постати цар и рече му: сети се и мене кад постанеш цар.<ref name="кале">{{cite web |title=Свети Прохор Пчињски |url=https://www.crkvenikalendar.com/slave/0111.php |website=Црквени календар |accessdate=5. 2. 2020}}</ref> То се и обистинило - Диоген поста византијски владар [[Роман IV Диоген]] (1067-1071). Житије даље казује да се пустиножитељ Прохор подвизавао тридесет година у планини [[Козјак (Куманово)|Козјак]] (јужно од [[Врање|Врања]]), у једној малој пећини. Ту се и престави после шездесет и две године испосничког живота.
После тридесет година преподобни Прохор се у сну јави цару Диогену и опомену га речима: „Зашто, Диогене, заборави своје пређашње хаљине и мене старца? Постарај се да ми подигнеш макар мали храм“. Цара обузе страх и са патријархом и пратњом пође у Жеглиговски крај у Нагоричино да тражи старца Прохора. Пошто га ту не нађе, пређе у планину Козјак. После много дана тражења пронађоше пећину и у њој мошти преподобног Прохора. На том месту цар подиже цркву у славу [[Лука Јеванђелиста|Светога апостола Луке]], а десно од реке Пчиње сагради храм посвећен преподобном Прохору. У томе храму, са десне стране олтара, положише свете мошти Преподобнога; из њих потече свето миро. Део моштију цар је однео у [[Цариград]], један део доспео је доцније у [[Манастир Љубостиња|Љубостињу]], а остали део и данас се налази у манастиру [[Манастир Прохор Пчињски|Светог Прохора Пчињског]] под планином Козјак.
| |||