Ђенова — разлика између измена

77 бајтова додато ,  пре 7 месеци
м
razne izmene; козметичке измене
м (razne izmene; козметичке измене)
Клима у Ђенови је [[средоземна клима]]. Стога су лета топла и сушна, а зиме благе и кишовите.
{{Клима града
| Град_генитив=
| Извор=
| Јан_ср_пад=106.0
| Феб_ср_пад=95.0
| Јун_ср_мин= | Јун_ср_макс=
| Јул_ср_мин= | Јул_ср_макс=
| Авг_ср_мин= | Авг_ср_макс=
| Сеп_ср_мин= | Сеп_ср_макс=
| Окт_ср_мин= | Окт_ср_макс=
| Феб_а_макс= | Феб_а_мин=
| Мар_а_макс= | Мар_а_мин=
| Апр_а_макс= | Апр_а_мин=
| Мај_а_макс= | Мај_а_мин=
| Јун_а_макс= | Јун_а_мин=
| Јул_а_макс= | Јул_а_мин=
| Авг_а_макс= | Авг_а_мин=
| Сеп_а_макс= | Сеп_а_мин=
| Окт_а_макс= | Окт_а_мин=
| Нов_а_макс= | Нов_а_мин=
| Дец_а_макс= | Дец_а_мин=
| Год_а_макс= | Год_а_мин=
|}}
 
=== Воде ===
 
== Историја ==
Први познати становници градског подручја Ђенове су били [[Лигури]], једно од [[италски народи|италских]] племена. Некад се веровало да су град основали [[Келти]]. Градско гробље из [[6. век п. н. е.|6.]] и [[5. век п. н. е.|5. века п. н. е.]] потврђује да су у Ђенови тада живели [[Грци]], али луку су много раније користили вероватно и [[Етрурци]]. Могуће је да су и [[Феникија|Феничани]] имали базе у Ђенови или близу ње. У римско доба [[Марсељ]] је био већег значаја од Ђенове. За разлику од других лигурских и келтских насеља тога подручја Ђенова је била савезник Рима за време [[Други пунски рат|Другог пунског рата]]. Због тога су је [[Античка Картагина|Картагињани]] разорили [[209. п. н. е.]] Насеље је поново изграђено при крају [[Пунски ратови|пунских ратова]]. Ђенова је трговала кожом, дрветом и медом.
 
Након пада [[Западно римско царство|Западног римског царства]] [[Остроготи]] су заузели Ђенову. После [[Готски рат|Готског рата]] била је средиште [[византијско царство|византијског]] викара. Прешла је у руке [[Лангобарди|Лангобарда]] [[643]], а [[773]]. је у саставу [[Франачка|Франачке]]. Неколико векова Ђенова је била мало рибарски град, који је полако градио трговачку флоту, која ће постати водећа на [[Средоземно море|Средоземљу]]. [[Арапи|Арапски]] пирати су [[934]]. спалили град, али убрзо је поново изграђен.
Пре [[1100]]. Ђенова је постала независан град-држава. Номинално је била потчињена цару [[Свето римско царство|Светог римског царства]], а старешина града је био [[епископ]] Ђенове. Стварну власт су обављали "[[конзул]]и“ бирани на јавним скупштинама. Ђенова је била једна од поморских република уз [[Млетачка република|Венецију]], [[Пиза|Пизу]] и [[Амалфи]]. У граду се развила снажна [[бродоградња]], [[банкарство]] и [[трговина]], који су помогли да се створи једна од највећих и најмоћнијих морнарица на Средоземљу. [[Република Ђенова]] се раширила на [[Лигурија|Лигурију]], [[Пијемонт]], [[Сардинија|Сардинију]], [[Корзика|Корзику]] и имала је потпуну контролу над готово целим [[Тиренско море|Тиренским морем]]. Учествовали су у [[крсташки ратови|крсташким ратовима]], па су успоставили колоније на [[блиски исток|Блиском истоку]], [[Егејско море|Егеју]], [[Сицилија|Сицилији]] и [[Северна Африка|северној Африци]]. Са [[Левант]]а су донели зелени пехар уа кога су сматрали да је [[Свети грал]]. Пропаст крсташких држава Ђенова је надокнадила савезом са [[Византијско царство|Византијом]], што је отворило могућност ширења на [[Црно море]] и [[Крим]]. Постојале су свађе између моћних породица, али највише се Ђеновом управљало као са профитним предузећем. Ђенова је достигла свој зенит победом над [[Пиза|Пизом]] у поморској бици код Мелорије [[1284]]. [[Млетачка република|Млетачку републику]] су победили [[1298]]. и то је почетак пада државе.
 
[[Датотека:Genova-bombardamento francese (1684).jpg|мини|270 п|ддесно|Историјски приказ бомбардовања града на таписерији из 1684.]]
Просперитет није трајао дуго. [[Црна смрт]] ([[куга]]) дошла је у Европу [[1349]]. преко ђеновљанског трговачког града „Теодосије“ са Крима. После економског колапса и губитка становништва Ђенова је усвојила Венецијански модел управе. Наставили су се ратови са [[Млетачка република|Венецијом]]. [[Венеција]] је победила у рату за Кјођу (1378—1381). После периода [[Француска|француске]] доминације над Ђеновом (1394—1409) долази под власт породица [[Лукино Висконти|Висконтија]] из [[Милано|Милана]]. [[Арагон]] је преотео Сардинију од Ђенове. На [[Корзика|Корзици]] је избила побуна, а колоније на Блиском истоку су узели [[Турци]] и [[Арапи]]. [[Кристифор Колумбо]] је поклонио 1/10 прихода од [[откриће Америке|открића Америке]] банци у Ђенови да буде ослобођен пореза на храну. [[Андреа Дорија]] је створио [[1528]]. нови устав, па је Ђенова постала [[Шпанија|шпански]] вазал. У време привредног опоравка многе ђеновљанске породице су постале јако богате. Тако је у време врхунца у [[16. век]]у Ђенова привукла многе уметнике, као што су [[Петер Паул Рубенс|Рубенс]], [[Каравађо]] и [[Антонис ван Дајк|Ван Дајк]]. Чувени архитекта Галеацо Алези изградио је бројне палате у [[маниризам|маниристичком]] стилу. [[Француска|Французи]] су гранатирали Ђенову 1684. да би [[Аустрија]] је [[1746]]. била заузела Ђенову за време [[Рат за аустријско наслеђе|Рата за аустријско наслеђе]]. Ђенова је [[1768]]. предала Корзику [[Француска|Француској]].
 
 
== Становништво ==
[[Датотека:Genova-IMG 1828.JPG|мини|270 п|ддесно|Велика густина насељености је одлика Ђенове]]
Према процени, у граду је 2010. живело 607.906 становника.<ref>[http://demo.istat.it/bil2010/index.html Istat demographic balance 2010], Приступљено 4. 5. 2013.</ref>
 
 
== Градска привреда ==
[[Датотека:Genova-DSCF8908.JPG|мини|270 п|ддесно|Нови делови града на литицама изнад градског језгра]]
[[Датотека:Genova-DSCF7470.JPG|мини|270 п|ддесно|''Страда Нова'', најлепша градска улица]]
[[Датотека:Piazza dell'Annunziata, Genova.jpg|мини|270 п|ддесно|Један од градских тргова]]
[[Датотека:Genova-Castello d'Albertis-panorama.jpg|мини|270 п|ддесно|Градска лука и марина са старим светиоником]]
[[Датотека:Stazione metropolitana de Ferrari genova 01.jpg|мини|270 п|ддесно|Један од улаза у Ђеновљански метро]]
[[Датотека:Genova Porta Soprana.jpg|мини|270 п|ддесно|Средњовековна капија Ђенове]]
[[Датотека:Parco di Nervi Genova 01.jpg|мини|270 п|ддесно|Парк Нерви, један од познатих градских паркова]]
Ђенова се налази у северозападном делу [[Италија|Италије]]. Од престонице [[Рим]]а град је удаљен 510 км северозападно, а градови попут [[Милано|Милана]] (140 км) и [[Торино|Торина]] (170 км) су много ближи Ђенови.
 
== Знаменитости града ==
Један део старог града Ђенове налази се на [[Унеско|УНЕСКОвом]] списку светске баштине. У том делу у [[16. век]]у су настале палате најбогатијих фамилија града у [[маниризам|маниристичком]] стилу.
* Главна је трг Ферари (-{Piazza de Ferrari}-), где је опера и палата дуждева.
* Катедрала светог Лоренца
* стара лука
== Галерија ==
<gallery>
СликаДатотека:Colombus genoa.jpg|Споменик Кристифору Колумбу
СликаДатотека:Palazzo_Doria_Tursi_(Genova)_9.jpg|Палата Дорија Турзи
СликаДатотека:municipio_interno.jpg|Градска кућа
СликаДатотека:Lanterna di Genova.jpg|Стари светионик
СликаДатотека:Genova-Palazzo Ducale da Piazza Matteotti.jpg|Дуждева палата
СликаДатотека:Galleria Mazzini.jpg|Галерија Мацини
СликаДатотека:Genova Duomo St. Lawrence Cathedral.jpg|Катедрала светог Лоренца
СликаДатотека:Museo civico di storia naturale di Genova (facciata).jpg|Градски музеј
Cloister S. Matteo XIII-XIV cent. Genoa.jpg|[[Клаустер]] цркве Сан Матео из XIII-XIV века
</gallery>
* Gino Benvenuti. ''Le repubbliche marinare. Amalfi, Pisa, Genova e Venezia''. Netwon Compton, Rome, 1989.
* Steven A. Epstein; ''Genoa & the Genoese, 958-1528'' University of North Carolina Press, 1996; [http://www.questia.com/PM.qst?a=o&d=72341660 online edition]
* Steven A. Epstein; "Labour and Port Life in Medieval Genoa." Mediterranean Historical Review 3 (1988): 114-40.
* Steven A. Epstein; "Business Cycles and the Sense of Time in Medieval Genoa." Business History Review 62 (1988): 238-60.
* Face Richard. "Secular History in Twelfth-Century Italy: Caffaro of Genoa." Journal of Medieval History 6 (1980): 169-84.
* Hughes Diane Owen. "Kinsmen and Neighbors in Medieval Genoa." In ''The Medieval City,'' edited by Harry A. Miskimin, David Herlihy, and Adam L. Udovitch. стр. 3-28. 1977.
* Hughes Diane Owen. "Urban Growth and Family Structure in Medieval Genoa." ''Past and Present'' 66 (1975): 3-28.
* Lopez Robert S. "Genoa." In ''Dictionary of the Middle Ages,'' pp. 383-87. 1982.
* Vitale Vito. ''Breviario della storia di Genova.'' Vols. 1-2. Genoa, 1955.
 
{{Европска престоница културе}}
 
[[Категорија:Ђенова|* ]]
[[Категорија:Лигурија]]
[[Категорија:Градови у Италији]]
1.572.075

измена