Ђерђ Фишта — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м ispravke gresaka u URL
Autobot (разговор | доприноси)
м razne izmene
Ред 22:
Био је први<ref name="Nobel">{{cite web | author = | date=5. 5. 2010 | title=Gjergj Fishta: Gjuha shqype | publisher=kosova.albemigrant.com | url=http://kosova.albemigrant.com/?p=18437 | accessdate=30. 1. 2011 | language=албанском | archive-url=https://web.archive.org/web/20110819135220/http://kosova.albemigrant.com/?p=18437 | archive-date=19. 8. 2011 |url-status=dead | df= }}</ref> албански кандидат за [[нобелова награда за књижевност|Нобелову награду]].<ref>{{cite web|last=KORÇA|first=Mërgim|date=26. 12. 2010|title=At Gjergj Fishta, A ishte vërtet fashist, siç e akuzonte diktatura|publisher=Gazeta Shqiptare Online| url = http://www.balkanweb.com/gazetav5/artikull.php?id=90950|year= |accessdate=31. 1. 2011|language=албанском}}{{Мртва веза|date=09. 2018 |bot=InternetArchiveBot |fix-attempted=yes }}</ref><ref>{{cite web |last=Loloçi|first=Çerçiz|date= | title=Tereza, Murati dhe Ismail Kadare | publisher =cercizloloci.4t.com | url=http://cercizloloci.4t.com/index_1.html | year=| accessdate=31. 1. 2011 | language=албанском: Kandidat për cmimin Nobel ka qenë njëherë edhe Gjergj Fishta, një klerik poliedrik, që pati edhe një mbështetje të fuqishme nga Vatikani, por nuk arriti ta fitonte. (на српском: Ђурђ Фишта, полихедрични клерик, једном је био кандидатом за Нобелову награду, није ју могао добити, иако га је Ватикан снажно подупирао.}}</ref>
 
Родио се [[1871]]. у области [[Задрима]] у селу [[Фишта]] (некада православном) близу села [[Трошани]], у [[Љеш]]ком крају у северној [[Албанија|Албанији]]. Крстио га је фрањевачки мисионар и песник [[Леонардо де Мартино]] (1830—1923). Млади Фишта је похађао фрањевачке школе у [[Трошан]]у и [[Скадар|Скадру]]. На њега су као дете утицали де Мартино и [[Хрвати у Босни и Херцеговини|босански Хрват]], [[мисионар]] и књижевник, [[Ловро Михачевић]]. Михачевић је потицао љубав за књижевност и његов материњи језик код младог надареног Фиште. [[1886]]. су кад је напунио 15 година, фрањевци из реда Мале браће послали га у Босну, где су одлазили бројни млади Албанци који су се одлучили за свештенство. Школовао се у фрањевачким установама у [[Краљева Сутјеска|Краљевој Сутјесци]], [[Ливно|Ливну]] и [[Крешево|Крешеву]]. Тамо је студирао теологију, филозофију и језике, латински, италијански и хрватски, ради припремања за његову будућу и књижевничку каријеру. Док је био у Босни, био је у контакту с писцима из редова Хрвата из БиХ [[Грга Мартић|Гргом Мартићем]] (1822—1905.) и [[Силвије Страхимир Крањчевић|Силвијом Страхимиром Крањчевићем]] (1865—1908.) с којима се спријатељио и који су побудили књижевничку црту у њему. После су на његов рад утицала дела [[Андрија Качић Миошић|Андрије Качића Миошића]] и [[Иван Мажуранић|Ивана Мажуранића]].
 
Председавао је комисијом [[Manastirski kongres|Манастирског конгреса]] која је одредила [[албанска абецеда|албанску абецеду]]. [[1921]]. је постао потпредседник албанског парламента.