Ђула Андраши Старији — разлика између измена

'''Ђула Андраши''' (8. март 1823. - 18. фебруар 1890.) је био премијер [[Мађарска|Мађарске]] (1867-1871) и министар спољних послова [[Аустроугарска|Аустроугарске]] (1871-1879).

Ђула Андраши је био син грофа Карољија Андрашија и Етелке Сапари. Рођен је у Охалпатаку (данашња Словачка) у Угарској. Андраши се брзо укључио у политику своје земље. Године 1845. именован је за председника друштва за регулацију горњег тока реке Тисе. Следеће године објављује чланке у којима критикује тадашњу владу [[Лајош Кошут|Лајоша Кошута]]. Изабран је за члана радикала у дијети 1848. године. Када је Хрвате побунио бан [[Јосип Јелачић]], Андраши ступа у војну службу. Учествује у биткама код [[Битка код Пакозда|Пакозда]] и [[Битка код Швехата|Швехата]]. Пре окончања рата, послат је у Цариград како би од султана добио подршку. Након пораза Мађара [[битка код Вилагоша|код Вилагоша]], Андраши је емигрирао у Лондон, а затим у Париз. Осуђен је на смрт у одсуству (21. септембра 1851. године). У егзилу је студирао политичке науке девет година. Уочио је слабости [[Друго француско царство|Другог француског царства]] које је касније пало у рату са Немачком. Андраши се 1858. године вратио у Мађарску. Никада није поднео молбу за амнестију. Подржавао је странку [[Ференц Деак|Ференца Деака]]. Изабран је за потпредседника парламента 21. децембра 1865. године. Следеће године, марта месеца, изабран је за председника пододбора за израду [[Аустро-угарска нагодба|Аустроугарске нагодбе]] из 1867. године.

Изабран је 17. фебруара 1867. године од стране [[Фрања Јосиф|Фрање Јосифа]] за првог премијера Мађарске. Ференц Деак, као први избор, одступио је у корист Андрашија. Након избијања [[Француско-пруски рат|Француско-пруског рата]] 1870. године, Андраши је одлучно бранио неутралност аустроугарске државе, а у свом говору од 28. јула 1870. године успротивио се идеји да Аустрија треба да поврати првенство међу немачким државама које јој је преотела Пруска. Након пада [[Фридрих Фердинанд фон Бајст|Бајста]] (6. новембар 1871.), Андраши је ступио на његово место канцелара.

Утицај Аустрије и Андрашија био је од великог значаја у [[Велика источна криза|Великој источној кризи]] изазваној [[Херцеговачки устанак (1875-1878)|Херцеговачким устанком]] 1875. године. Сагласност Немачке, Русије и Аустроугарске о заједничком деловању поводом догађаја везаним за источно питање позната је под називом "[[Андрашијева нота]]" коју је 30. децембра 1875. године Ђула Андраши послао грофу Бајсту. На [[Берлински конгрес|Берлинском конгресу]] 1878. године био је главни аустријски опуномоћеник. Циљ Аустроугарске био је да што више умањи добитке Русије. Аустрија је добила право да [[Аустроугарска окупација Босне и Херцеговине|окупира]] Босну и Херцеговину и запоседне [[Новопазарски санџак]].

Андраши је 8. октобра 1879. године дао оставку на место аустроугарског канцелара. Наставио је да се бави политиком и након тога. Умро је 18. фебруара 1890. године.

* Menczer, Béla. "Count Julius Andrazzy, 1823-90," ''History Today'' (1969) 19#12 pp. 823–831.