Ђурађ I Балшић — разлика између измена

м
razne izmene; козметичке измене
(Спашавам 2 извора и означавам 0 мртвим. #IABot (v2.0beta14))
м (razne izmene; козметичке измене)
| држава_рођења = [[Зета у доба Немањића]]
| датум_смрти = [[13. јануар]] [[1378]].
| место_смрти = [[Скадар]]
| држава_смрти = [[Зета у доба Балшића]]
| сахрањен =
== Младост ==
[[Датотека:Posjedi_b.jpg|мини|лево|десно|300п|Поседи Балшића (1372—1378)]]
У исправи цара [[Урош Нејаки|Уроша]] којом [[Vojislav Vojinović|Војиславу Војиновићу]] уступа светодмитровски доходак за 1358. годину први пут се помињу [[Балшићи]]{{sfn|Михаљчић|1989|p=36}}. О њима пре 1359. године нема савремених података, а једини извор о њиховом пореклу је [[Мавро Орбин|Орбин]] који каже да је њихов отац, [[Балша I|Балша]], био сиромашан властелин који је држао само једно село. Они 1360. године већ представљају крупну властелу{{sfn|ИСН|1999|p=580}}. Браћа Балшићи иступала су јединствено. У дубровачким документима чешће се спомињу као породица него појединачно. Након смрти Војислава Војиновића почиње њихов брз успон. Пада у очи изненадан нестанак властелина [[Жарко (властелин)|Жарка]] са ових простора. Ђурађ је касније, после 1371. године, оженио његову ранију [[Теодора Драгаш|супругу]]. Балшићи су 1360. године вероватно држали само Бар. Улцињ нису држали, а такође ни Будву где се осамосталио кастелан [[Површко]]. Међутим, иако им је територија била више него упола мања од Војиславове, Балшићи су деловали самосталније од хумског кнеза. Склопили су савез са [[Дубровачка република|Дубровником]], непријатељем Уроша у овом рату. Дубровчани стварају везе са Балшићима. Додељују им грађанство и нуде заједнички напад на [[Котор]], али се савез свео на непосредне изјаве пријатељстава. Балшићи се ни не помињу у [[мир у Оногошту|миру у Оногошту]] склопљеном 1362. године<ref>{{harvnb|Михаљчић|1989|pp=44-4844–48}}</ref>.
 
Војислав се након завршетка рата спремао да се обрачуна са Балшићима тражећи од Дубровника једну ратну лађу. Дубровчани су одбили да му је дају правдајући се да су обојица под истим господаром. Рат је спречила изненадна смрт Војислава Војиновића, вероватно од куге, крајем 1363. године{{sfn|ИСН|1999|p=581}}.
Иако млађи, [[Балша II]] је наследио свог брата на челу породице. Балшићи су имали ослонац у [[Вукашин Мрњавчевић|Вукашину Мрњавчевићу]]. Топија је држао Ђурађа у заробљеништву читаве две године након чега су наступили преговори о миру. Посредовао је дубровачки поклисар. Мир је закључен, откуп плаћен, а Ђурађ ослобођен. Балшићи брзо потискују Карла Топија ка југу{{sfn|Михаљчић|1989|p=78}}.
 
Сукоб цара Уроша и [[Мрњавчевићи|Мрњавчевића]] био је сигнал да се Балшићи одметну од централне власти. Они су то учинили и раније. Још током рата Дубровника и Војислава Војиновића, Балшићи су у сукобу са Котором. Док је слаба [[Гојислава]] управљала Војиславовом државом, Ђурађ је био у заробљеништву. Котор је тада одахнуо и чак прешао у офанзиву. Которани су покушали да заузму Будву, а том приликом је страдао Површко. После Површка се као господар Будве јавља Никола Захарија који 1365. године постаје дубровачки грађанин, али је истовремено град прихватао и власт [[Млетачка република|Млетачке републике]] и Балшића<ref>{{harvnb|Михаљчић|1989|pp=99-10199–101}}</ref>.
 
== Опсада Котора ==
[[Датотека: Zeta Djuradja I Balsica 1377 godine.jpg|мини|десно|300п|Годину дана прије своје смрти, Ђурађ I Балшић губи послушност у жупама [[Драчевица (жупа)|Драчевица]], Конавле и Требиње, које преузима босански бан (од октобра 1377. краљ) Твртко I.]]
Након склапања мира са Карлом Топијом Балшићи опседају Котор. Опсада је трајала четири године и превазилазила је одбрамбену моћ Котора. Рат је паралисао привредни живот града. Нагло је нарушена равнотежа између Дубровника и Котора. Међутим, Которани се нису предавали што је и разумљиво. Док је било јаке централне власти, Бар је плаћао српском владару порез од 100 перпера. Ђурађ је присилио Бар да му плаћа 2000 перпера. Слична судбина чекала је и Котор, а велики део трговачког профита прешао би у руке Балшића. Которани се стога нису предавали. Показали су дипломатску вештину достојну Дубровника. Интервенисао је чак и папа Урбан V који на неколико адреса шаље позив у помоћ. Балшићи су приликом опсаде Котора прешли у католицизам како би умањили ефикасност которске дипломатске мисије у Риму и придобили истовремено арбанашко племство окупљено око Карла Топије. Млечани такође посредују у склапању мира. Око Млетачке и Балшића дошло је до сукоба јер је Ђурађ желео да изгради флоту са чиме се Млечани нису слагали. И поред тога, Ђурађ је градио и оружао флоту у Будви, Улцињу и Бару. Млечани су се ограничили само на претње овим градовима. До мира је дошло на пролеће 1370. године. Услед недостатка извора, тешко је реконструисати даљи ток догађаја. Зна се да је након опсаде, током 1370. или почетком следеће године, Котор признао врховну власт угарског краља Лајоша. Изгледа да су га Балшићи, користећи се тренутном слабошћу [[Никола Алтомановић|Николе Алтомановића]], поново угрозили те је град, исцрпљен десетогодишњим ратовањем, прихватио туђинску власт. У склапању споразума посредовали су Дубровчани, а могуће и сам Никола Алтомановић који је био у добрим односима са мачванским баном [[Никола Горјански Старији|Николом Горјанским]]. Котор је од 1370. године од стране српског цара третиран исто као Дубровник. Изгубио је повластице које је имао у [[Српско царство|Царству]]. Био је то крај његовог привредног успона. Урош није могао да га брани од Балшића иако је 1369. године покушао да Млечане придобије да флотом помогну разбијање опсаде<ref>{{harvnb|Михаљчић|1989|pp=152-4152–4}}</ref>{{sfn|ИСН|1999|p=590}}.
 
== Однос са Николом Алтомановићем и Твртком Котроманићем ==
Мавро Орбин пише о сукобима [[Марко Мрњавчевић|Марка]] и Ђурађа у околини Костура. Он каже да је Маркова жена Јелена издала свог мужа и отворила капије града четама Балше Балшића, за кога се касније и преудала. Да би повратио Костур, Марко је позвао у помоћ Турке. Опседнутом Балши је у помоћ притекао брат Ђурађ те је најстарији Вукашинов син изгубио и град и неверну жену.
 
Након погибије Николе Алтомановића, Дубровачка република се 1373. године обавезала да светодмитровски доходак исплаћује Балшићима. Ђурађ заузима Требиње, Конавли и Драчевицу позивајући се на сродство са династијом [[Немањићи|Немањића]]. Међутим, чак је и повезаност [[Твртко I|Твртка]] била јача. Ђурђев брат Балша оженио се 1372. године [[Комнина Асен|Комнином]], ћерком Јована Асена Комнина. На том браку су Балшићи заснивали своју везу са Немањићима. Твртко је сматрао да Балшићи не заслужују новоосвојене територије јер у рату нису учествовали, чак су и подржавали Николу Алтомановића. То је разлог за избијање сукоба. Јануара 1377. године Твртко је подстакао побуну у Требињу. Исте године, пре крунисања за [[Краљ Срба и Босне|краља Срба и Босне]], заузео је Требиње, Конавли и Драчевицу. Орбин пише о продору Ђурађа Балшића и Карла Топије у јужне делове Босанске државе. Међутим, Ђурађ је умро после три месеца. Дубровчани од 1378. године светодмитровски доходак плаћају Твртку<ref>{{harvnb|Михаљчић|1989|pp=222-225222–225}}</ref>.
 
== Породица ==
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book| ref=harv|last1last=Веселиновић|first1first=Андрија|authorlink1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Родослови српских династија|year=2002|place=Нови Сад|publisher=Платонеум|url=https://books.google.rs/books?id=jU9yAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last1last=Веселиновић|first1first=Андрија|authorlink1=Андрија Веселиновић|last2=Љушић|first2=Радош|authorlink2=Радош Љушић|title=Српске династије|year=2008|edition=2.|place=Београд|publisher=Службени гласник|url=https://books.google.rs/books?id=gWctAQAAIAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби у средњем веку|year=1995|location=Београд|publisher=Идеа|url=https://books.google.com/books?id=vBRXAAAAMAAJ}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ћирковић|first=Сима|authorlink=Сима Ћирковић|title=Срби међу европским народима|year=2004|url=https://books.google.com/books?id=p3oMAQAAMAAJ|location=Београд|publisher=Equilibrium}}
* {{Cite book| ref=harv|last=Ćirković|first=Sima|authorlink=Сима Ћирковић|title=The Serbs|year=2004|location=Malden|publisher=Blackwell Publishing|url=https://books.google.com/books?id=2Wc-DWRzoeIC}}
{{refend}}
 
* [https://web.archive.org/web/20131203035233/http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2073_1.jpg Повеља Ђурађа Првог Балшића из 1373. године (Дубровник)]
* [https://web.archive.org/web/20131203023515/http://lehre.hki.uni-koeln.de/monasterium/img/RS-BISANU/Charters/2074_1.jpg Повеља Ђурађа Првог Блашића из 1374—1376. године (Конавли)]
{{низ| пре=[[Страцимир Балшић|Страцимир]]|списак=Владар [[Зета у доба Балшића|Зете]]<br />([[1372]] — [[1378]])|после=[[Балша II Балшић|Балша II]]}}
| списак=Владар [[Зета у доба Балшића|Зете]]<br />([[1372]] — [[1378]])|после=[[Балша II Балшић|Балша II]]}}
{{Балшићи}}
{{Српски владари}}
 
{{DEFAULTSORT:Балшић, Ђурађ I}}
 
[[Категорија:Владари Црне Горе]]
[[Категорија:Умрли 1378.]]
[[Категорија:Балшићи|Ђурађ I]]
[[Категорија:Умрли 1378.]]
[[Категорија:Личности Српског царства]]
1.572.075

измена