Ђуро Стругар — разлика између измена

{{Херој М

| слика = Nh_strugar_djuro.jpg

| опис_слике=Ђуро Стругар

Вратио се у Београд и радио у „[[Црвена помоћ|Црвеној помоћи]]“. После провале у београдској партијској организацији и хапшења чланова Месног комитета, октобра 1936. године, постаје члан привременог Месног комитета КПЈ за Београд. Дипломирао је [[1937]]. године. Од новембра [[1936]]. до августа [[1938]]. године налазио се на одлужењу војног рока у Школи резервних пешадијских официра у [[Горажде|Горажду]]. После одслужења војске запослио се у Београду, као адвокатски приправник и постао председник Удружења адвокатских приправника. Крајем [[1938]]. године постао је члан Месног комитета КПЈ за Београд. Руководио је рејонским комитетом Центар, радио међу обалским радницима на [[Дунав]]у и у Савезу набављачких задруга. Године [[1939]]. постао је члан партијског Повереништва за београдски округ.

 

[[Датотека:Grob Djure Strugara.JPG|лево|мини|300п|Гроб Ђуре Стругара у Алеји бораца НОР-а на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у [[Београд]]у]]

Од [[1. јул]]а до [[13. август]]а [[1939]]. године био је на војној вежби у [[Тузла|Тузли]], као војник Седме чете Петнаестог пешадијског пука „[[Стеван Синђелић]]“. A децембра исте године је добио чин резервног пешадијског [[потпоручник]]а. После повратка са војне вежбе радио је са радницима фабрика „[[Прва српска фабрика аероплана Живојин Рогожарски А. Д.|Рогожарски]]“, „[[Фабрика аеро и хидроплана Икарус А. Д.|Икаруса]]“ и штофаре [[Влада Илић|Владе Илића]]. У демонстрацијама [[14. децембар|14. децембра]] [[1939]]. године он и [[Мирко Томић]] су предводили групу адвокатских приправника. У пролеће [[1940]]. године био је делегат београдске партијске организације на Покрајинској конференцији КПЈ за Србију.

{{портал|НОБ}}

{{Commonscat|Đuro Strugar}}

 

{{Народни хероји-Београд}}