Јаков Орфелин — разлика између измена

Школовао га је стриц [[Захарије Орфелин]].<ref> Кућење Захарије и Јакова Орфелина у Карловцима / Чедомир Денић. - [Б. м. : б. и.], 1976. - Стр. 515-524. - П. о.: Библиотекар; бр. 3-4, 1976.</ref> Године [[1766]]. уписао се на бечку [[бакрорез]]ачку академију Јакоба Шмуцера. Из писма, које му је упутио стриц [[13. март]]а [[1773]]. године, види се да га је стриц већ посинио и да је тада био већ академски сликар као и да му је помагао у сликању и да је зарађивао толико да је могао да помаже свога поочима. Неки од његових радова су приписивани Захарију Орфелину. У друштву са [[Теодор Крачун|Теодором Крачуном]] радио је на Саборној цркви у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] [[1780]] — [[1781]]. године и то велике престоне иконе на иконостасу Св. Јована Крститеља, Св. Јерарха и Св. Тројице као и многе друге иконостасе у [[Бачка|Бачкој]], [[Срем]]у,<ref>Три иконостаса Јакова Орфелина у Срему / Павле Васић. - Нови Сад : Матица српска, 1970 (Београд : "Радиша Тимотић"). - Стр. 241-246, [6] стр. с таблама. - П. о.: Зборник за ликовне уметности; 6, 1970, Нови Сад.</ref> а врло је вероватно да је радио и портрете.<ref>{{cite book |last1=Костић |first1=Мирослава |title=Јаков Орфелин и његово доба |date=2007 |publisher=Галерија Матице српске |location=Нови Сад}}</ref>

Орфелин је био добар уметник и достојан члан групе коју су сачињавали [[Теодор Крачун]], [[Теодор Илић Чешљар]] и други школовани српски уметници.<ref>Јаков Орфелин: Архијерејски трон Цркве Мајке Ангелине у селу Крушедол / Мирослава М. Костић. - Илустр. - Напомене и библиографске референце уз текст. - Библиографија: стр. 56-58. - У: Зборник Народног музеја у Београду. Историја уметности. - ISSN 0352-2466. - Књ. 23, св. 2 (2018), стр. 47-61</ref> Његова најјача страна је био колорит који већ носи карактеристике бечког [[рококо]]а и неокласицизма. Сликао је [[иконостас]]е за многе парохијске и манастирске цркве [[Карловачка митрополија|Карловачке митрополије]]:

* [[1793]]. иконостас цркве Светог арханђела Михаила у [[Велики Радинци|Великим Радинцима]]<ref>[http://istorijskenovine.unilib.rs/view/index.html#panel:pp|issue:UB_00026_19040731|page:25|query:%D0%BE%D1%80%D1%84%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BD%20%D0%B7%D0%B0%D1%85%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5 Јаков Орфелин. -У: Српски сион, 31. јул 1904, стр:441-442]</ref><ref>{{cite web |title=Црква Светог арханђела Гаврила |url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=512 |website=Споменици културе у Србији |accessdate=6. 2. 2020}}</ref>

Поред религиозног сликарства и портрета израдио је и цртеже за [[бакрорез]]е [[Јован Рајић|Рајићеве]] историје. Сматра се водећим представником српског касно [[барок]]ног сликарства, у коме се јасно огледају утицаји [[рококо]]а и [[неокласицизам|неокласицизма]]. ОфелиновоОрфелиново сликарство је по духу најближе епохи просветитељства и језефинистичким просветитељским реформама.