Шарл Гуно — разлика између измена

'''''Шарл Гуно''''' {{јез−фрајез−фр|Charles-François Gounoud}} ([[Париз]], [[17. јул]] [[1818.]] – [[Сен-Клу]], код Париза, [[17. октобар]] [[1893.]]) је био француски композитор. Потекао је из уметничке породице. Рано је испољио љубав према [[муѕика|музици]]. На [[Конзерваторијум у Паризу]] уписао се [[1836.]] године. Учитељи су му били [[Ж. Ф. Алеви]] и [[Ф. Паер. Кантатом Фернанд]]. [[1839.]] осваја награду [[Prix de Rome]] и право на трогодишњи боравак у [[Италија|Италији]]. Време проведено у [[Рим]]у користи за проучавање дела [[Палестрина|Палестрине]], [[Велиније|Белинија]] и [[Доницетије|Доницетија]]. После повратка у домовину постаје оргуљаш и [[диригент]] црквеног [[хор]]а „Société missions étrangères“ и наставља са композиторским радом који је започео у Италији. Следећи реформаторску идеју Глука[[Глук]]а, одриче се [[конвенционалност]]и и ствара нераскидиву везу између текста и музике, дајући музици не само улогу тумача сложених психолошких стања него и коментатора сценских збивања. Пуну афирмацију доживео је тек опером [[Фауст (опера)|Фауст]] ([[1859.]]), делом које се налази на средини између велике и комичне опере. Његов извор надахнућа је редовно љубав, чиста и несебична, па је то и у Фаусту, писаном према истоименом [[Гете]]овом делу. Последњих година живота потпуно се посветио компоновању црквене музике. Написао је 12 [[опера]], 2 [[симфонија|симфоније]], 7 клавирских и већи број вокалних [[композиција]], световних и црквених, као и 17 [[миса]], [[ораторијум]]а и [[реквијем]]а. Важнија су му дела: опере Фауст, [[Сафо (опера)|Сафо]], [[Краљица од Сабе (опера)|Краљица од Сабе]], [[Ромео и Јулија (опера)|Ромео и Јулија]], [[Крвава опатица (опера)|Крвава опатица]] ({{јез−фр|None sanglante)}}, [[Силом лекар (опера)|Силом лекар]] ({{јез−фр|Le Médecin malgré lui)}}, [[Голубица (опера)|Голубица]], [[Заморин данак (опера)|Заморин данак]]; ораторијумске трилогије [[Искушење (ораторијумска трилогија)|Искушење]] ({{јез−фр|La Rédemption)}}, [[Смрт и живот (ораторијумска трилогија)|Смрт и живот]] ({{јез−фр|Mors et vita)vitа}}; ораторијум [[Тобија (ораторијум)|Тобија]] ({{јез−фр|Tobie)}}; кантате [[Фернанд (кантата)|Фернанд]] и [[На граници (кантата)|На граници]] ({{јез−фр|A la fiontière)}}; [[Te Deum]] за два хора (10-огласно), [[2 Stabat mater]] и др. Један је од првих лирика француске опере [[XIX векавек]]а, односно први од њених значајнијих представника. У СНП је са успехом у више наврата извођен његов Фауст.