Двобој — разлика између измена

582 бајта додата ,  пре 2 године
→‎Историја: двобој из 1937
м (razne izmene)
(→‎Историја: двобој из 1937)
[[Судски двобој]] ({{jez-lat|Iudicium duelli}}) такође представља један од облика [[Божји суд|божјег суда]], код кога се као и ког других сматрало да [[Бог]] неће дозволити да невино лице страда. [[Двобој]] се састојао у томе што се у недостатку других доказа остављало оружју да реши ко има право или не. Он се вршио до победе једне стране или до заласка сунца. На њега се могао позвати и оптужени и тужилац, а тврђење оног ко је у борби подлегао се сматрало неистинитим. Двобој се морао лично вршити, а само изузетно се допуштала замена, па је жену могао да замени муж а децу отац.
== Историја ==
[[Датотека:Marko Kraljević i Musa Kesedžija.jpg|300px|мини|"Двобој над двобојима“, мегдан Краљевића Марка и Мусе Кесеџије]]
Двобој има дугу историју у свету. Постојао је кроз векове у скоро свим светским културама и традицијама. О борбама два појединца за време битака говори се у Старом завету, Илијади, нордијским сагама и бројним средњовековним записима. Двобој је и велика тема светске књижевности. Први пут је овај агресивни чин, помиње у једном акту, из 501. године краља Бургундије Гундобад, господар Западног римског царства између 472. и 473. године, а затим краљ Бургундије (другог Бургундског краљевствг) између 473. и 516. године.<ref>Cited in C.D. Gordon, ''The Age of Attila: Fifth-Century Byzantium and the Barbarians'' (Ann Arbor: University of Michigan, 1966),</ref><ref>Drew, The Burgundian code: book of constitutions or law of Gundobad (Philadelphia: University of Pennsylvania, 1972)</ref>
 
Четири године касније, у двобоју је убијен још један великан руске књижевности, Михаил Јурјевич Љермонтов. Данас је тешко схватљиво да суздржани и љубазни људи, који одлазе на балове, пишу песме и романе разговарају на француском, могу бити опасни, јер према руском законодавству, двобоји су били забрањени (што није спречавало њихову учесталост).<ref>Теодоровић, Сава (проф. и катихета у Краљевској великој реалци у Земуну), „О двобоју“ у: „Самоубиство са религиозно-моралног гледишта (по руском изворнику)“, Српски сион, недељни лист за црквено-просветне и автономне потребе Српске православне митрополије Карловачке, са благословом Светог Синода, власник Његова Светост Српски Патријарх Георгије Бранковић, ур. Сергије Шакрак-Нинић и Сава Петровић, Нови Сад (1892). стр. 238.</ref> Нешто касније двобоји су озакоњени царевим указом (1894), али по строгим правилима и под условом да буду под надзором.
 
Овакво насилиничко и нехумано понашање актера двобоја резултовало је да се свуда у Европи у 19. веку законски двобој забрани.<ref>Anita Frugiuele, ''Reati d'altri tempi: il duello, fascinosa riparazione dell'onore'', in Notiziario del Consiglio dell'Ordine degli Avvocati di Cosenza, n. 2, dicembre (2007). стр. 11-12.</ref> Али у тој Европи Краљевина Србија је била једини изуетак. Двобоји су били забрањени у Краљевини Југославији, па су тако двојица Барана осуђени 1938. на по годину дана затвора и исто толико губитка часних права за један "невитешки" двобој из претходне године.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/vreme/1937/02/09#page/1/mode/1up ''Прво суђење због двобоја на Цетињу''. "Време", 9. феб. 1938, стр. 1] и 9. -{digitalna.nb.rs}-</ref>
 
== Ратни двобој ==