Википедија

Белуга — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
м Поправка спољашње везе
Ред 1:
{{Taxobox
| name = Белуга
| status = VU▼
| status_system = iucn3.1▼
| status_ref =
<ref>{{IUCN2006| assessors=-{Cetacean Specialist Group}-| year=1996| id=6335| title=-{Delphinapterus leucas}- |downloaded=21. децембар 2007}}</ref>
| image = Belugawhale_MMC.jpg
| image_caption = ''-{Delphinapterus leucas}-''
Линија 11 ⟶ 7:
| image2_width = 250п
| image2_caption = Величина белуге наспрам просечног човека
▲| status = VULC
▲| status_system = iucn3.1
| status_ref =<ref name="iucn">{{IUCN |assessors=Lowry, L., Reeves, R. & Laidre, K. |year=2017 |id=6335/50352346| title=''-{Delphinapterus leucas}-'' |version=2019.3 |downloaded=7. јануар 2020.}}</ref>
| regnum = [[Животиње|-{Animalia}-]]
| phylum = [[Хордати|-{Chordata}-]]
Линија 20 ⟶ 19:
| familia = -{[[Monodontidae]]}-
| genus = '''''-{Delphinapterus}-'''''
| genus_authority = [[Бернар Жермен де Ласепед|Lacépède]], 1804
| species = '''''-{D. leucas}-'''''
| binomial = ''-{Delphinapterus leucas}-''
Ред 29:
<small>За слатководну Белугу односно Моруну погледај чланак [[Моруна]].</small>
 
'''Белуга''' или '''бели кит''' ({{јез-лат|Delphinapterus leucas}}) је врста [[китовиКитови|кита]] који насељава воде [[северниСеверни ледени океан|Северног леденог океана]] и приобална мора. Заједно са [[нарвал]]ом је припадник породице -{[[Monodontidae]]}-. Овај [[морски сисар]] је дугачак до 5 [[метар]]а чије тело је у потпуности беле боје и има само осам до десет [[зуб]]а.
 
== Таксономија и еволуција ==
Белугу је први пут описао [[Петер Симон Палас]], [[немачкаНемачка|немачки]] [[зоологијаЗоологија|зоолог]] [[1776]]. године. Белуге се сврставају у [[китовиКитови зубани|китове зубане]]. [[Делфин]] из реке [[Иравади]] (''-{[[Иравадијски делфин|Orcaella brevirostris]]}-'') изгледом подсећа на белугу, и некада се сврставао у овај подред, међутим, генетичке анализе су доказале супротно.
 
Најранији познати предак белих китова је био ''-{[[Denebola brachycephala]]}-'' из времена касног [[миоцен]]а. Један једини [[фосил]] је пронађен на [[Полуострво Калифорнија|полуострву Калифорнији]], показујући да је фамилија преживљавала и у топлијим морима.
 
Име белуга долази од [[рускиРуски језик|руске речи]] „белуга“ или „белуха“ изведене од речи белый што значи „бели“. Да не би дошло до забуне у имену, страни научници белугу понекад називају -{belukhom}-, како би га разликовали од [[Моруна|моруне]] чији је такође локални назив белуга.
 
== Изглед ==
Овај омањи кит је дужине до пет метара, дужи од већине делфина, али мањи од осталих китова зубана. Мужјаци су обично већи од женки и могу тежити 1,.300 [[килограм]]а, док женке теже око 900 килограма. Тело је заобљено и полако се сужава ка глави и репу. Како животиња стари, реп расте постајући на неки начин „украшено“ кривама. Пераја су кратка и широка, скоро квадратног облика.
 
Одсуство леђног пераја се огледа у научном имену белугиног [[родРод (биологија)|рода]] --{apterus}-, што у преводу са [[грчки језик|грчког језика]] значи „без крила“. Еволутивно развиће леђног руба је редуковано као адаптација животиње животу испод леда, или као могући начин задржавања топлоте. Као и код осталих китова, [[штитнаШтитна жлезда|штитаста жлезда]] је релативно велика наспрам тела у поређењу с величином жлезде копнених сисара јер може послужити да одржи висок ниво метаболизма током лета.
 
Белуге имају способност да поприме другачији облик главе дувањем ваздуха око својих [[параназалниПараназални синуси|синуса]]. За разлику од многих делфина и китова, вратни [[пршљен]]и нису срасли, допуштајући животињи флексибилност да бочно окрене главу.
 
== Распрострањеност ==
Ред 63:
 
== Размножавање ==
 
Женке белуге достижу полну зрелост од 9-12. година, а мужјаци нешто касније.<ref name="O’Corry-Crowe G. M."> O’Corry-Crowe G. M. (2008) Beluga Whale, 108-112. In: Perrin, W.F., Würsig, B. and Thewissen, J.G.M. Eds. Encyclopedia of Marine Mammals. Second Edition. Academic Press, London</ref> Парење се одвија током зиме до раног пролећа, док су животиње још у својим зимским пребивалиштима и док почну са миграцијама. Женке рађају по једно младунче у пролеће након просечне [[трудноћа|трудноће]] од 15 месеци, са распоном од 14 и по у дивљини до 15-17 месеци у заточеништву. По рођењу, младунци су дуги 1.5 метар и тешки 80 килограма. Младунци су тамно сиве боје. Та сива боја полако бели како белуге расту, добијајући своју препознатљиву чисто белу боју у добу од 7 година код женки и 9 код мужјака. Мајка производи висококалорично млеко и доји младунче две године.<ref name="O’Corry-Crowe G. M." />
 
Линија 77 ⟶ 76:
 
== Извори ==
{{извори|30em}}
{{reflist}}
 
== Спољашње везе ==
Линија 93 ⟶ 92:
* [http://animals.nationalgeographic.com/animals/mammals/beluga-whale.html National Geographic Profile]
* [https://web.archive.org/web/20080615130647/http://www.inletkeeper.org/watershedWatch/beluga.htm Информација о популацији]
{{Идентификатори таксона}}
{{Taxonbar}}
{{Порталбар|Биологија}}
 
[[Категорија:Китови]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Белуга”