Википедија

Ада Циганлија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
мНема описа измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne izmene
Ред 209:
Савско језеро је благо повијеног лучног облика, заузима површину од око 0,9 [[Километар|km]]<sup>2</sup>, просечна дубина је око 3 m, а запремина микроакумулације износи 4.000.000 m<sup>3</sup>. Просечна ширина језера је око 250 m, док је дужина језера 4,4 [[Километар|km]]. Језеро је физички подељено на два дела, у јужном делу се налази таложник (преко којег се језеро снабдева водом) површине 181,000 м<sup>2</sup>, док на спортско-рекреативни део језера отпада 785,000 м<sup>2</sup>. Дно Савског језера је веома разнолико, приобални делови језера су [[шљунак|шљунковити]] док је у осталом делу оно [[муљ]]евито-[[песак|песковито]] и муљевито-[[глина|глиновитог]] карактера. Према консистенцији, дно језера варира од растреситог до чврстог.<ref name="рад1">Janković M.M, Jaković I.M, Prilog poznavanju i rešavanju problema eutrofizacije i zarašćivanja Savskog jezera (Ada Ciganlija) kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XVI, 1-42</ref>
 
Температура воде је углавном уједначена, максимална разлика температуре на површини језера и при дну износи око 1,4 (°-{C}-). Током [[лето|летњих]] месеци температура воде досеже 27 (°-{C}-), што је чини веома погодном за купање. Током [[зима|зимских]] месеци, језеро је често залеђено током дужег временског периода, лед може досећи дебљину и до 30 cm. Провидност воде варира од 0,8 m током сезоне купања, до 4,7 m током пролећних месеци. Вода језера је базне реакције ([[pH вредност|-{pH}-]] 8,2 - 8,72)<ref name="рад1"/><ref name="рад2">Blaženčić J., Florističke karakteristike makrofitske vegetacije Savskog jezera kod Beograda, Glasnik instituta za botaniku i botaničke bašte Univerziteta u Beogradu, Tom XXIX, 167-173</ref>
[[Савско језеро]] познато и као Ада, настало је из десне руке Саве са изградњом две бране у близини северног и јужног крака острва 1967. године.<ref name=beo/><ref name=konkurs>{{ cite news | last = Vasiljević | first = Branka | title = Konkurs za uređenje Čukaričkog rukavca | newspaper = Politika | page = 14 | language = Serbian | date=23. 3. 2018 | pages = 14 }}</ref> Дугачко је 4,2 km, има просечну ширину од 200 m и дубину од 4 до 6 m. Обухвата површину од 0,86 km² и налази се на [[надморска висина|надморској висини]] од 78 m, једној од најнижих на подручју Београда. Подручје 7 km обале са обе стране полуострва претворено је у шљунковиту плажу. Вода редовно достиже 24 ° C током лета.<ref name="аj928j">{{cite web|title=Sto hiljada sugrađana na Vodenom cvetu|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/48626/%D0%A1%D1%82%D0%BE-%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D1%83%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%92%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%92%D0%BE%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%86%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=13. 7. 2008}}</ref>
 
Синоними за Савско језеро у промотивним кампањама су „Београдско море“, „Море Београда“ и „Језеро Ада Циганлија“.<ref>{{Cite web |url= http://www.politika.rs/rubrike/Kritika/tv-program/Nasha-mala-tragedija.lt.html | title= Ada – More Beograda "Ada – Belgrade Sea"|date=18. 7. 2008 | last = Džunov | first = Branislava |accessdate=23. 8. 2008 |work=[[Politika (novine)|Политика]]|language=sr}}</ref>
Ред 308:
Највећи део првобитне градње завршен је у периоду од 1964. до 1966. године. Будући да се оближње језеро [[Ада Сафари]] још није адаптирало и било мочварни крај, првобитни досељеници, који су били из виших слојева, одлазили су, а радници који су мигрирали из унутрашњости Србије су насељавали насеље. Додатни потицај је био прилив избеглица током [[Распад СФРЈ|југославенских ратова]] од 1991. године.
 
Како су њихове породице расле, становници су проширили куће. Од 2016. године насеље Партизан је имало око 1.000 становника у 260 кућа на површини од 14 ha. Током седнице [[Скупштина града Београда|Скупштине града Београда]] у [[јун]]у [[2016]]. године, усвојен је План детаљне регулације Аде Циганлије, по којем би насеље Партизан требало да се сруши, јер се стамбени објекти налазе у зони санитарне заштите.<ref name="ada12">{{cite web|title=Raseljevaju naselje Partizan: Ruše kućice na Adi, a divlje vile ne diraju!|url=https://www.blic.rs/vesti/beograd/raseljavaju-naselje-partizan-ruse-kucice-na-adi-a-divlje-vile-ne-diraju/xnp39vt|website=[[Блиц (новине)|Блиц]]|date=24. 6. 2016}}</ref><ref name="аутоматски генерисано1">{{cite web|url=http://www.politika.rs/sr/clanak/360460/Strahuju-da-ce-od-domacina-postati-beskucnici | last = Vasiljević | first = Branka |title= Strahuju da će od domaćina postati beskućnici| date=2. 8. 2016|publisher=Politika|language=Serbian}}</ref><ref>{{Citation| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu|newspaper=Politika|page=17|language=Serbian| date=13. 11. 2013| pages = 17}}</ref>
 
На северном делу полуострва у близини насеља Партизан налази се и уметничка колонија [[сликар]]а и [[вајар]]а. Чланови колоније били су [[Зуко Џумхур]], [[Павле Вујисић]], [[Мома Капор]] и многи други уметници.<ref name="аутоматски генерисано1" /><ref>{{Citation| last = Bukvić | first = Dimitrije |title=Proleteri i raseljeni zajedno u Partizanu|newspaper=Politika|page=17|language=Serbian|date=13. 11. 2013| pages = 17}}</ref><ref name="уметнициада9">{{cite web|title=Umetnici ne daju ateljee|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:331314-%D0%A3%D0%BC%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B8-%D0%BD%D0%B5-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D1%83-%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B5%D0%B5|website=[[Вечерње новости]]|date=20. 5. 2011}}</ref>
 
== Историјат ==
 
На простору Аде Циганлије пронађени су остаци [[Скордисци|Скордиска]], [[Келти|келтског племена]] које је основало [[Сингидунум]] и [[Таурунум]].<ref>{{cite news | last = Vuković | first = Ana | title = Tragom Skordiska u našem gradu | newspaper = [[Politika (novine)|Полтика]] | page = 15 | language = Serbian | date=8. 11. 2018| pages = 15 }}</ref><ref name="ђсбу89">{{cite web|title=Adu Ciganliju krstili Kelti|url=http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:562886-Adu-Ciganliju-krstili-Kelti|website=[[Вечерње новости]]|date=17. 8. 2015}}</ref> Археолошки налази алата, коњске опреме и средњовековног оружја, пронађени на Ади Циганлији, чувају се у [[Музеј града Београда|Музеју града Београда]] и [[Народни музеј (Београд)|Народном музеју]] у Београду и сведоче о њеној настањености у далекој прошлости.
 
=== Порекло имена ===
Ред 376:
Затвор је постојао све до [[1954]]. године када је затворен. Зграда затвора је срушена [[1956]]. године, јер се већ наредне [[1957]]. почело са уређењем овог простора за потребе излетишта и купалишта.<ref name="ada1957j">{{cite web|title=Kako se nekad letovalo|url=https://www.penzin.rs/kako-se-nekad-letovalo/|website=penzin.rs|date=15. 8. 2017}}</ref> Затвор је у то време називан „Мали српски Алкатраз”, а међу затвореницима били су [[Милован Ђилас]], [[Моше Пијаде]], [[Борислав Пекић]] и многи други.<ref name="dragulj"/><ref name="екапија939">{{cite web|title=Od divljeg ostrva do zelenog dragulja prestonice - 60 godina Ade Ciganlije|url=https://www.ekapija.com/news/1799983/od-divljeg-ostrva-do-zelenog-dragulja-prestonice-60-godina-ade-ciganlije|website=ekapija.cом|date=25. 6. 2018}}</ref>
 
Године 1957. градска власт је одлучила да уреди тада запуштену Аду Циганлију. Плажа се постепено продужавала како су растиње и дрвеће резани и, под строгом контролом стручњака [[Шумарски факултет Универзитета у Београду|Шумарског факултета Универзитета у Београду]].<ref name="dragulj"/> Радови на трансформацији почели су 1960. године.<ref name=radovi>{{cite news | last = Vasiljević | first = Branka | title = Радови на таложници Савског језера | newspaper = [[Politika (novine)|Политика]] | page = 13 | language = Serbian | date=15. 11. 2018| pages = 13 }}</ref> До септембра 1961. урађен је насип са спољашње стране острва, који је био дугачак 6 km, 8 m широк и спречавао је Саву да поплави острво сваког пролећа, као што је то био случај претходних година. Већ у то време, Ада Циганлија је била највеће и најпосећеније купалиште и излетиште у Београду.<ref>{{Citation | last = | first = | author = | title = Omladinci ugrađuju poslednje kubike u nasip na Adi Ciganliji| newspaper = [[Politika]] | language = Serbian | date=26. 8. 1961| url = | pages = }}</ref> [[Милан Пећинар]], инжењер и члан [[САНУ|Српске академије наука и уметности]] предложио је двојно решење за Аду Циганлију, да иста постане извор питке воде и спортско—рекреативни центар. Његов план је спроведен 1967. године када је Ада Циганлија повезана са копном, на северном и јужном краку, као и са [[Савско језеро|Савским језером]] и таложником.<ref name="dragulj"/> Подземни цевовод је изграђен 1969. године и преко њега је вода из реке ишла у новоформирано језеро. Вода се пречишћавала у таложнику, а затим даље ишла у језеро и до главног водовода Београда у [[Макиш]]у.<ref name=radovi/><ref name="екапија939"/>
 
Године 1947. на Ади Циганлији, иза [[Веслачки клуб Црвена звезда|веслачког клуба Црвена звезда]] изграђен је јавни базен познат као „Северни базен”. Брзо је постао веома популаран јер је у то време био један од ретких таквих места у Београду, а многи пливачи су се припремали за [[Олимпијске игре]] у њему.<ref name="kupanjebgd9">{{cite web|title=Историја градског јавног купања дуга 115 година|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/433148/Pogledi/Istorija-gradskog-javnog-kupanja-duga-115-godina|website=[[Политика (новине)|Политика]]|date=5. 7. 2019}}</ref> [[Југословенска народна армија]] основала је ватерполо клуб Партизан на Ади Циганлији, а за потребе клуба направљен је базен, 1956. године. Током [[1950|педесетих година]] [[20. век]]а основано је и неколико мотонаутичких клубова, који су 1958. године спојени у мотонаутички клуб „Београд”.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Ада_Циганлија”