Електроенцефалографија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљене референце помоћу именованих навода како би се избегли дупликати; погледајте ЧПП
Нема описа измене
Ред 3:
'''Електроенцефалографија''' је посебна неурофизиолошка метода која региструје мождану електричну активност преко електрода смештених на поглавини (што је најчешћи вид коришћења) или [[субдурално]] односно унутар [[мождано ткиво|можданог ткива]] (што се користи у преоперативној припреми болесника са [[епилепсија|епилепсијом]]). Резултујући дијаграм је познат као [[електроенцефалограм]] ('''ЕЕГ''') који је, раније, преко посебних пера осетљивих на измену напона, исцртаван на папиру, а у садашњици чешће заступљен у виду дигиталног цртежа коришћењем рачунара.
 
[[Електрода|Електроде]] у облику новчића обично се постављају на површину главе и снима се сигнал са сваке од њих, односно бележи се разлика потенцијала између сваке мерне и једне стандардне референтне електроде.<ref>[http://www.icf.fasper.bg.ac.rs/izdanja/2017-Marinkovic-Bioloske_osnove_ponasanja.pdf Драган Маринковић. Биолошке основе понашања. Издавач: Универзитет у Београду - Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију.]. {{page|year=2017|isbn=978-86-6203-098-6|pages=}}</ref> Референтна електрода се поставља тако да буде ван утицаја варијабиле која се прати, а то је обично мастоидна кост иза ува или назални део. Како би електрични сигнал који је изузетно слабог интензитета на површини главе био регистрован неопходно је да се активира синхронизовано читава популација [[Неурон|неурона]] и тако произведе довољно јак сигнал, као и да активирана популација неурона буде паралелно орјентисанаоријентисана тако да се њени сигнали сумирају, а не да се међусобно потиру.
 
ЕЕГ бележи мождане таласе који су према фреквенцији подељени на делта таласе (активност до 4 херца), тета таласе (од 4 до 8 херца), алфа таласе (од 8-12 херца) и бета таласе (преко 12 херца). Поједина нормална (будност, спавање, дремање) и патолошка стања ([[епилепсија]], [[енцефалопатија]], [[мождани удар]] или друге структурне лезије мозга) имају свој специфичан ЕЕГ запис, захваљујући којем је ЕЕГ уврштен као неопходна дијагностичка метода у испитивању епилепсије.