Срњача

Срњача (Sarcodon imbricatus) је, кад је млада, јестива гњива.

Срњача
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Thelephorales
Породица:	Bankeraceae
Род:	Sarcodon
Врста:	S. imbricatus
Биномно име
Lentinellus cochleatus -(L.) P.Karst. (1881)
Синоними
Hydnum imbricatum L. (1753)

Опис

Шешир

Величине је 6-20 (30) цм, сивобраонкасте боје, велурасте основе, покривен крупним издигнутим и концентрично распоређеним љуспама.Обликаје испупченог до равног, махом с испупчењем и у средини, а у старости је левкастог облика и пробушене средине. Месо му је дебело, руб шешира светлије до беличасте боје, дугачко подвијен, а тзек старењем гњиве руб постаје оштар и понекад се исправи.

Иглице

Најпре су кратке и беличасте, потом пепељастосиве и најзад смеђе, често дуже од 1мм, и силазне.

Дршка

Белосива је, браонкаста, без сјаја ваљкастог до батинастог облика, кратка је и јака, пуна, у старости цеваста, баршунасте пшовршине.

Месо

У почетку је бело, касније бледе сивосмеђе боје, чврсто, у основи дршке дрвенаст. Миирис је ароматичан, а укус благ до нагорак.

Споре

Величине су 6,5-8/5-6 µм, грбаве оштрих ивица. Отисак је смеђе боје.

Употребљивост

Млада гљива је јества и користи се као зачинска гљива.

Станиште

Станишта су брдско-планинске четинарске шуме, често у низу или у вилнским круговима, од аугуста до новембра.

Напомена

Врло јој је слична ретка гљива храпава јежевица (S.scabrosus) која, међутим расте у листопадним шумама, и то претежно испод букве.